BIJELJINA
Bijeljina, spomenik kralju Petru I Karađorđeviću
Nova crkva u Bijeljini
Istorijski nazivi
Četvrtkovište
Etimologija
Verovatno izvedenica od belj, bijelj ‘vrsta hrasta’, sufiksom -ina u kolektivnom značenju šume (up. Лома 1997, 11). Ili možda od psl. *bělь ‘blato’; neće biti od ličnog imena. (A.L.)
Atribucija
- šer: Odvede ih šeru Bijeljini (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 29:195); Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 32 - ravna: Prihvatiću ravnu Bijeljinu (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 16:14)
- bez atribucije: Kad dovede Bijeljini roblje (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 29:196); Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 32, 33, 35, 43; KH II,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga II, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH II) 73
Geografski položaj
44° 24’ N, 19° 24’ E
Grad u BiH (Republika Srpska). Nalazi se u oblasti Semberija.
Istorijat
Prvobitno naselje je verovatno bilo podignuto na mestu nekadašnjeg sela Popovi. Kroz Bijeljinu je vodio put iz Zvornika u Mačvu, Mitrovicu i Ilok. Prvi put se pominje 1446. kao župa. U tursko doba župa Bijeljina se nalazila u nahiji Koraja.
Smatra se da su Turci osvojili Bijeljinu najranije 1529, iste godine kada je osvojen Morović. Prvi turski popis stanovništva i naselja iz 1533. spominje selo Četvrtkovište sa svega 13 kuća, 7 samaca i jednim vojnim licem, dok se Bijeljinom naziva nahija čije je središte bilo selo Četvrtkovište (prema danu održavanja pazara – četvrtkom). Sve do 1580. Četvrtkovište je imalo status sela, a te godine je carskom naredbom postalo kasaba sa određenim pazarnim danom i godišnjim sajmom. Ne zna se tačno kada Četvrtkovište menja ime u Bijeljina, ali se 1634. spominje u turskim izvorima kao središte kadiluka.
Bijeljina nije nikada imala nikakav grad ili palanku, ali je imala šarampov (nasip oko mesta) sa palisadama oko džamije sultana Sulejmana II i oko hamama koji je bio kraj džamije. Austrijanci su osvojili Bijeljinu 1716. i držali je do 1739. Posle toga, kada je Bijeljina vraćena Porti, opet tu nije sagrađen grad, već je obnovljen stari šarampov koji je trajao sve do 1878. kada je Austrija okupirala Bosnu. Sličan šarampov bio je i u gradu Janji.
Epski kontekst
Muslimanske pesme pominju Bijeljinu u kontekstu borbi za Zvornik i oko njega, a hrišćanske u neistorijskim sižeima – osim Vuk IV, 29 koja peva o knezu Ivi od Semberije (vide ).
Literatura
 | Handžić, Adem: Postanak i razvitak Bijeljine u XVI vijeku, Prilozi za orijentalnu filologiju 12/3, Sarajevo, 45-74 [45-74] |
| 1953 | Kreševljaković, Hamdija: Stari bosanski gradovi, Naše starine I, Sarajevo. cobiss |
| 1957 | Vego, Marko: Naselja bosanske srednjevjekovne države, Svjetlost, Sarajevo [11] cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 2000 | Ристановић, Слободан (прир.): Река Дрина и Подриње, Београд. [465-475] cobiss |
| 2004 | Бабић, М. & Томовић, Г.: Старосрпски натписи из Бијељине, Мешовита грађа Miscellanea XXII, Историјски институт, Београд, 81-104. |