BEZUJE

Etimologija

Bezuje, na Bezuju (opis Томић 1949, 490 dd.), *Bezuj-je >(selo), starinski posesiv od ličnog imena Bez-ujь ‘koji nema ujaka’, potvrđenog u srednjem veku kod Čeha i Poljaka, kod nas još u (drukčije obrazovanom) toponimu Bezujno kod Goražda. (A.L.)

Atribucija

Geografski položaj

43° 2’ N, 18° 53’ E   
Selo u Crnoj Gori. Nalazi se u Pivskoj župi kod Plužina, između sela Goransko i Duži, na gredama kanjona reke Komarnice.

Istorijat

Selo su osnovali Gagovići, jedna od starijih i uglednijih porodica u Pivi. Iz porodice Gagović bio je i arhimandrit Arsenije, koji je u Prvom srpskom ustanku održavao vezu između Karađorđa i hercegovačkih Srba, a potom i između Srba i ruskog Odseka za srpske poslove. Proklamaciju „da se Srbi dižu na Turke” Karađorđe je poslao arhimandritu Arseniju.


Epski kontekst

U pesmama se pominje vezano za smrt Smail-age Čengića (Vuk IV, 58) i u kontekstu jednog od doživljaja Baja Pivljanina (SM 86).

Porodica Gagović
Gagovići su, po predanju, poreklom iz Metohije odakle su (za vreme Sinan-paše) pobegli i naselili se u Pivi, Gacku i Banjanima. Rodonačelnik im je bio knez Vukašin Rudić koji je u Donjem Kruševu imao dvor i pridvornu crkvu sv. Nikole Čudotvorca, što su Turci kasnije sve srušili. Knez Vukašin je imao dva sina: Savatija, srpskog patrijarha, koji je 1573. podigao manastir Uspenija sv. Bogorodice zvani Piva, i Gavrila po kome su se ostali prozvali Gagovići.

Literatura

book1973Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973.  [61]  cobiss
book2002Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002  cobiss