BAR

sl1

Stari Bar, džamija na izlazu iz grada

sl1

Bar - stari grad, akvadukt

Istorijski nazivi

Civitas Avarorum, Antibaris, Antivaris, Tivari

Etimologija

Stsrp. Barь, lok. 1219. vь velicěmь Bari, od. lat. Barium, kako se zvao i grad Bari u Apuliji, s onu stranu Jadranskog mora, pa je Bar u srednjem veku nazivan i Antibari, Antivari ‘naspramni Bari’. (A.L.)

Atribucija

Geografski položaj

42° 5’ N, 19° 5’ E   
Grad i luka u Crnoj Gori. Čine ga Stari Bar (oko 3,5 km od mora) i Novi Bar ili Pristan, uz more, na poluostrvu Volujici.

Istorijat

Bar je osnovan verovatno u VII v., posle dolaska Slovena, iako nije isključena mogućnost da je već ranije postojala tvrđava (castel, castrum) koju su, bežeći pred Slovenima, naselile romanske izbeglice iz Dokleje (Doclea – Duklja). Iz Duklje je u Bar bila prenesena biskupska stolica, kasnije i nadbiskupska, a od XVI v. stolica „primasa Srbije”.
U ranom srednjem veku Bar je pripadao vizantijskoj temi Drač, a 989. zauzeo ga je bugarski car Samuilo. Potom je ponovo u vlasti Vizantije do sredine XI v., kada je, posle bitke pod Rumijom (1042), ušao u sastav Zete i postao sedište katoličke nadbiskupije (1189). U vlasti Nemanjića bio je od 1181. do 1360. U to vreme imao je povlastice srpskih vladara, gradsku autonomiju, statut, grb i sopstveni bronzani novac koji je nosio oznaku „d’Antiuar”. U ovom dugotrajnom mirnom periodu grad je jačao i sa Kotorom i Dubrovnikom održavao intenzivne trgovačke veze, a njegovi pomorci plovili su sve do Flandrije.
Posle pada države Nemanjića, Barom vladaju Balšići, Mlečani, despot Stefan Lazarević, pa ponovo Mlečani. U tom poslednjem periodu (1441–1571) moć grada primetno opada, pre svega zbog čestih turskih napada. Na kraju su ga Turci osvojili i držali od 1571. do 1878, posle čega je ušao u sastav Crne Gore.
Tokom 1748. stradao je od epidemije kuge.
U Baru je nastao poznati Barski rodoslov, tj. Letopis popa Dukljanina.

Epski kontekst

Pesme ga pominju u neistorijskom kontekstu ženidbe Maksima Crnojevića (Vuk II, 89), a od istorijskih događaja u kontekstu bitaka na Krusima i Visočici 1796. (Vuk IV, 11), crnogorskog sukoba sa skadarskim pašom 1844. (Vuk VIII, 62), pohoda Omer-paše Latasa na Grahovo 1836. (Vuk IX, 5) i na Crnu Goru 1852–1853. (Vuk IX, 1) i dr.

Literatura

book1950Дероко, Александар: Средњевековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији, Београд.  [179]  cobiss
book1959Шкриванић, Гавро А.: Именик географских назива средњовековне Зете, Титоград.  [40]  cobiss
book1962Bošković, Đ.: Stari Bar, Beograd.  cobiss
book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  cobiss
book1970Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980.  cobiss
book1975Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975.  [1, 27; 3, 554]
book1984Ćirković, Sima : Bar – grad pod Rumijom, Bar.  cobiss
book2002Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002  [1]  cobiss