DUBOKO
Atribucija
- bez atribucije: Tu će sajam biti na Dubokom (MH III,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III) 17:240)
Geografski položaj
Neizvesna ubikacija.Istorijat
U pitanju je neko mesto u Ravnim Kotarima, koje je imalo manastir i crkvu Jablanicu i sajamski dan. Crkve u Jablanici i Donjoj Jablanici – obe iz XIX v. – postoje u zlatiborskom kraju (jedna je crkva brvnara), ali se u Ravnim Kotarima ne pominje ništa slično. Ispod Maglaja postoji mesto Jablanica, ali ono ne odgovara sižeu pesme. Bitka kod crkve, u kojoj učestvuju i kotarski (hrišćanski) i lički (muslimanski) poznati junaci, vodi se oko devojke „lipe Mare” – ćerke kotarskog kapetana Vuka, što je jedno od najčešćih epskih opštih mesta i nimalo ne pomaže bližoj ubikaciji Dubokog.
Epski kontekst
Kod Vuka u Rječniku: „Veliko je Duboko između Biograda i Paleža, a malo između Paleža i Šapca, cf. Debrc”. (I jedno i drugo je u Srbiji, budući da je nekadašnji Palež današnji Obrenovac.) Ovo drugo, « malo » Duboko, imalo je značaja za Prvi srpski ustanak, kako se vidi iz jedne lirske pesme o početku bune protiv dahija :
Dade glase niz tijo Dunavo ;
Druga puče ukraj Dubokoga,
Dade glase ukraj vode Save,
Pokraj Save, Šapcu na krajinu (Vuk I, 684 :1-5).
Crnogorsko Velje Duboko (vide) pominje se u pesmi « Kolašinci » (SM 164) kao mesto gde su dvorovi Tripka Gulišića i razlikuje se od mesta Duboke koje je verovatno pasište za ovce (Vuk VIII, 27).
Literatura
1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |