LJUBINJE, Ljubilje, Ljubin

sl1

Ljubinje, panorama

sl1

Ljubinje 1913.

Istorijski nazivi

Lubin

Etimologija

1404. Lubigne. Najpre posesiv na –ь u srednjem rodu prema selo od ličnog imena *Ljubin (tip Dobrinja), up. stčeš. ime L’ubín. (A.L.)

Atribucija

Ljubinje

Ljubilje Ljubin grad Ljubinski

Geografski položaj

42° 57’ N, 18° 5’ E   
Grad u BiH.

Istorijat

Nalazi se oko 30 km j/z od Stoca u Hercegovini (danas Republika Srpska).
Grad Ljubinje podignut je u staroj Zeti na važnom putu od Dubrovnika, preko Slanog, Stoca i Mostara, do Bosne. Nastao je kao turska kasaba. Prvi put se pominje 1404. U srednjem veku nije imalo neku važniju ulogu i samo se jednom javlja u izvorima početkom XV v.
U zvaničnim turskim izvorima javlja se kao Lubin.
Kod Vuka u Rječniku: „u Hercegovini pod Trebinjem varošica (od neko 150 Turskijeh kuća) u polju koje se zove Konac. Kazivali su mi da je u Ljubinju prava stolica kadije Trebinjskoga”.

Epski kontekst

Pesma pominje Turke Ljubinjane i izdajicu Đuru od Riđana u kontekstu turskog pohoda na Uskoke (Vuk VIII, 8), odnosno Gavran-kapetana od Ljubinja u kontekstu bitke na Grahovu 1836. (Vuk IX, 5).

Još i u Srbiji : Ljubinja – selo blizu Prizrena ; Ljubinje – selo u Peku ; Ljubinje kod Velikog Gradišta.

Literatura

book1940Пурковић, Миодраг Ал.: Попис села у средњевековној Србији, Скопље.  cobiss
book1957Vego, Marko: Naselja bosanske srednjevjekovne države, Svjetlost, Sarajevo  cobiss
book1959Шкриванић, Гавро А.: Именик географских назива средњовековне Зете, Титоград.  [77]  cobiss
book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  cobiss
book1975Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975.  [2:35]
book1979Evlija Čelebi: Putopis. Odlomci о jugoslovenskim zemljama, Sarajevo 1979.  [422, nap. 2]  cobiss