LJUBUŠKI, Ljuboška, Ljubuška
Istorijski nazivi
Lublano, Ljubuško
Etimologija
U dubr. pismima sredine XV v. Liubischi, Lubischi (Dinić 1978, 248), stoga izvorno izgleda Ljubiški, pridev na -ski od *Ljubiš, up. Ljubiš na Zlatiboru, češ. Libiš, prideve na -jь od ličnog imena *L’ubixъ, skraćenog od L’ubislavъ. (A.L.)
Atribucija
Ljubuški
- grad: Ja ću poći gradu Ljubuškomu (MH II,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/2. Junačke pjesme, knjiga druga, uredio Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1897. (MH II) 57:5)
- bez atribucije: Od Ljuboške Gavran-kapetana (Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 56:104)
- grad bijeli: Od Ljubuške, grada bijeloga (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 60:168)
Geografski položaj
43° 11’ N, 17° 32’ EMesto i grad u Hercegovini, zapadno od Mostara.
Istorijat
Prvi put se pominje 1452. u dubrovačkim izvorima i za vreme borbe između hercega Stefana i njegovih sinova. Drugi put se javlja u povelji Alfonsa, kralja aragonskog i napuljskog, od 1. VI 1454. Ljubuška kula je verovatno nastala u ovo doba. U junu 1463. zauzeli su ga Turci, ali ga je preoteo hercegov sin Vladislav. Definitivno je pod Turcima posle 1477. (po nekim izvorima posle 1466). Pod Turcima ostaje do 1835.
Na osnovu etiološkog predanja o čudesnom postanku ovog grada (vidi Zovko 1890), ime je dobijeno prema Ljubi ili Ljubuši, ženi hercega Stefana.
Kod Vuka u Rječniku: „grad i kadiljuk u Hercegovini više Makarske (tu je sve Rimskoga zakona osim Turaka)”.
Epski kontekst
U pesmama se pominje Gavran kapetan iz Ljuboškog (u kontekstu boja pod Očakovom 1788. – Vuk VII, 56) i „starac kapetan” iz kadiluka Ljubuškog (u kontekstu bitke pod Ostrogom 1843. – Vuk VIII, 60).
Literatura
1890 | Zovko, Ivan: Kako je postao Ljubuški i njegovo ime, Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu II/2, 237-238. [237-238] |
1957 | Vego, Marko: Naselja bosanske srednjevjekovne države, Svjetlost, Sarajevo cobiss |
1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. [s.vv. Љубочки, Љубочко, Љубошки, Љубошко] cobiss |
1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. [s.v. Grad] cobiss |
1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [243] cobiss |
1997 | Hrvatski leksikon, I-II, Naklada Leksikon d.o.o., Zagreb 1997. [tom II] |