KRALJEVO, Karanovac

sl1

Kraljevo nekad

sl1

Kraljevo danas

Istorijski nazivi

Janak, Rudo Polje, Rankovićevo

Etimologija

Rudo Polje (ako je tačno pročitano) po boji zemlje ili vegetacije, up. Belo Polje i Rudo u Bosni; Karanovac postoji i kod Varvarina, od ličnog imena. (A.L.)

Atribucija

Geografski položaj

43° 44´ N, 20° 41´ E   
Grad u Srbiji.

Istorijat

Nalazi se na levoj obali Ibra kod njegovog ušća u Zapadnu Moravu. Pretpostavlja se da je nastao u X v. kao slovensko naselje i da se tada zvao Janak. U srednjem veku to je naselje bilo značajno trgovačko mesto i u njegovoj blizini, u manastiru Žiča, bilo je prvo sedište samostalne Srpske arhiepiskopije.
Od 1455. do 1805. bilo je pod turskom vlašću. U tom periodu prvi put se pominje u najstarijem sačuvanom turskom katastarskom popisu Smederevskog sandžaka iz 1476. pod nazivom Rudo Polje, u nahiji Maglič Brveničkog kadiluka. Ime Karanovac potiče iz XVI v., po Karanu – starešini, verovatno knezu i rodonačelniku jedne vlaške stočarske naseobine (knežine) sa sedištem u Rudom. Ta se knežina od 23 sela nalazila u kadiluku Brvenik. U obliku: selo Rudo polje, „drugo ime Karanovac…”, ovo selo se prvi put javlja 1560. Tada je pripadalo Požeškom kadiluku. Krajem XVI v. naziv Rudo Polje više nije bio u upotrebi i naselje se zvalo samo Karanovac.
U srednjovekovnim srpskim spomenicima Karanovac se ne pominje. U stranim izvorima javlja se više puta u XVI, XVII i XVIII v., a naročito za vreme austrijsko-turskih ratova kad je porušen i popaljen (1788–1791). I pored toga, Karanovac je u doba austrijske okupacije severne Srbije 1718–1739. brzo napredovao kao pogranično naselje u kome je osnovana carina. S vremenom, postao je turska palanka sa kućama od drveta, ograđena visokim zidovima i nastanjena uglavnom muslimanskim življem, s nešto Cincara i vrlo malo Srba. Krajem XVIII i početkom XIX v. Karanovac je bio značajna karavanska stanica i utvrđeno mesto.
Turci su povratili Karanovac oktobra 1813, ali su ga 1815. zauzeli ustanici kneza Miloša i proterali Turke prema Kruševcu.
Karanovac je 19. aprila 1882. ukazom kralja Milana Obrenovića dobio današnje ime Kraljevo.
Kod Vuka u Rječniku s.v. Karanovac: “varoš na desnom brijegu Ibra, koji odande dolje nedaleko utječe u Moravu (Karanovac je između Ibra i Morave)”.

Epski kontekst

Obe pesme ga pominju kao bliže odredište za ubikaciju manastira Žiče.

Čolak-Anta Simonović
U Prvom srpskom ustanku Karanovac je osvojen 1805. kada je svim Turcima iz grada dopušteno da odu u Novi Pazar. Za to vreme vezuje se ime Čolak-Ante Simonovića (1777–1853) rodom iz Prizrena, kasnijeg kruševačkog vojvode. Čolak Anta se za vreme Kočine krajine nastanio u Beogradu gde je radio kao ćurčija. Početkom ustanka je uspeo da iz rodnog kraja sedam tovara dugih pušaka prenese u Srbiju, ali su ga kod Karanovca napali Turci. Čolak Anta je ipak uspeo da donese oružje Karađorđu u Topolu, a potom je i sam stupio u borbu – prvo kao Karađorđev momak, a potom kao buljubaša.

Literatura

book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  [s.v. Карановац]  cobiss
book1970Тричковић, Р.: O постанку и пореклу имена Карановац, Историјски часопис XVI-XVII.
book1970Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980.  cobiss
book1975Васић, М.: Градови под турском влашћу, Историја Црне Горе III/1, Титоград.  cobiss
book1975Вукановић, Т. П.: Насеља у Србији у доба првог српског устанка 1804-1813. год., Врањски гласник XI, Врање, 1-171.  [149]
book1985Симоновић, Ђорђе Р.: О именима неких насеља у Србији. Политички и друштвени аспекти (период од 1830 до 1941 године), Гласник Етнографског Музеја, Београд 49, 41-60.  [51]
book1994Гавриловић, Јован: Речник географијско-статистични Србије, Београд.  [75]  cobiss
book2000Kraljevo i okolina: Naučni skup Rudo polje – Karanovac – Kraljevo ( od prvih pomena do Prvog svetskog rata ), Beograd-Kraljevo.  cobiss