KONJIC

sl1

Manastir Sv. Roman kod Đunisa (Srbija)

sl1

Grad Konjic, panorama (BiH)

Istorijski nazivi

Biograd, Neretva

Etimologija

Deminutiv od konj, takođe metafora za razne predmete. (A.L.)

Atribucija

Istorijat


Epski kontekst

1. Grad u gornjem toku reke Neretve, na pruzi Sarajevo–Mostar (43° 39’ N, 17° 57’ E). Najveći grad planinske Hercegovine. Bio je naseljen i u rimsko doba, a u srednjem veku pominje se pod imenima Biograd ili Neretva i pripada župi Neretva. Bio je pogranično mesto između Huma i Bosne.
U XIV i početkom XV v. dolazi u posed porodice Sanković, a 1404. prelazi u ruke Kosača. Bio je važan saobraćajni centar dubrovačke karavanske trgovine i imao je carinarnicu.
Kod Vuka u Rječniku: „grad na Neretvi između Bosne i Hercegovine (pola ga je Bosansko a pola Hercegovačko)”.
U pesmama se pominju izvesni “Rade od Konjica grada” (SANU III, 17; SM 144) i “od Konjica Janko” (Vuk III, 53), odnosno “od Konjica Ivko” (Vuk II, 36), a od muslimanskih junaka Kočić Ibraim (Vuk VII, 3) i izvesni Osman beg (ER 149).
2. U Vuk IV, 31 (u kontekstu boja na Deligradu 1806) spominje se jedan drugi Konjic – manastir sv. Romana kod Đunisa u Srbiji, poznat i kao Konjic:

Dođe Đorđe ravnu Kragujevcu,
No sa grada pokliknula vila,
Baš sa grada prema manastiru,
Manastiru bijelu Konjicu (429–432).

Po predanju, podigao ga je neki sluga kneza Lazara.

Literatura

book1954Латковић, Видо: Белешке, објашњења и речник у: Вук Стеф. Караџић, Српске народне пјесме, књига четврта, Штампано поводом стопедесетогодишњице Првог српског устанка, «Просвета», Београд.  [555]
book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  cobiss
book1973Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973.  [205]  cobiss
book1988Marković, Jovan Đ.: Enciklopedijski geografski leksikon Jugoslavije, „Svjetlost”, Sarajevo.  [112]  cobiss
book2002Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002  [tom 2]  cobiss