KOSTUR, Kustur
Kastorija u Grčkoj
Razvaline starog grada Koštuna (Hercegovina)
Istorijski nazivi
Koštur, Koštun
Etimologija
Nejasno, teško može biti ista reč kao kostur ‘skelet’, možda preosmišljeno od Kostar, gen. Kostra <lat. castrum ‘tvrđava’. Makedonski Kostur je drugog porekla, od gr. naziva jezera i grada u njemu Kastoría (gr. kástōr ‘dabar’). (A.L.)
Atribucija
Kostur
- grad: Kad dođete ka Kosturu gradu (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II)62:245); MH II,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/2. Junačke pjesme, knjiga druga, uredio Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1897. (MH II) 46, 48; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 37 - grad bijeli: U Kosturu, gradu bijelome (MH II,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/2. Junačke pjesme, knjiga druga, uredio Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1897. (MH II) 46:2), Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 62 - tvrdi grad: Ja ću uzet tvrda Kostur-grada (MH II,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/2. Junačke pjesme, knjiga druga, uredio Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1897. (MH II) 48:81) - bijeli: Ja ću ići bijelu Kosturu (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II)62:237); MH II,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/2. Junačke pjesme, knjiga druga, uredio Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1897. (MH II) 46 - bez atribucije: Pita njega Mina od Kostura (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II)62:266); MH I,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/1. Junačke pjesme, knjiga prva, uredili Dr Ivan Božić i Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1890. (MH I) 62; MH II,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/2. Junačke pjesme, knjiga druga, uredio Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1897. (MH II) 46, 48; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 37
- grad: Dokle dođe u Kusturu gradu (Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 9:63) - bez atribucije: Kad smo pošli Kustur porobiti (MH I,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/1. Junačke pjesme, knjiga prva, uredili Dr Ivan Božić i Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1890. (MH I) 62:23)
Geografski položaj
44° 3’ N, 19° 14’ E
Mesto u BiH.
Istorijat
Kostur, Koštur ili Koštun je stari grad istočno od sela Dabrice, 12 km s/z od Stoca u Hercegovini. Podignut je u ranom srednjem veku (možda već u VI v.) i jedan je od najstarijih hercegovačkih gradova. Imao je 6 kula i opkop.
Epski kontekst
U pesmama iz Vukovih zbirki verovatno se radi o ovom Kosturu/Koštunu, čiji je zapovednik bio Nina (epski Mina/Mihna) od Kostura, vojvoda hercega Stefana. Posebno je u tom kontekstu neobična pesma »Marko Kraljević i Hrelja Bošnjanin« (MH II, 46) u kojoj se Kusturka djevojka, sestra Mihne od Kostura, pokrštava kako bi se mogla udati za Hrelju Bošnjanina. To je, koliko je nama poznato, jedini slučaj da se epski Mihna smatra muslimanom.
Geografski, s obzirom na Prilep i okolinu koji su bili u vlasti Kraljevića Marka, njegovoj istoriji sa Minom od Kostura više bi odgovarao Kostur u severnoj Grčkoj (Kastorija na istoimenom jezeru, zapadna Makedonija), što podržava i detalj iz pesme u Vukovoj zbirci:
Braćo moja, trista janičara!
„Vi idite bijelu Kosturu,
„Kad dođete ka Kosturu gradu,
„Vama će se Grci radovati:
„ „Blago nama, evo nam argata! (Vuk II, 62:243-247)
Međutim, nigde u dugačkoj i burnoj istoriji Kastorije ne pominje se nijedan njen držalac čije bi ime makar približno asociralo na Minu. S druge strane, s obzirom da je Kastorija već 1386. pala pod Turke, to bi moglo objasniti neobičnu veroispovest Kusturke devojke u pomenutoj pesmi.
Kod Vuka u Rječniku, međutim, stoji: „einer Stadt in Mazedonien”, ali se pominje i Kostur kao „Ruinen am Berge Kličevac (na lijevoj strani Drine niže Zvornika):
Sa Kličevca od grada Kostura”.
I muslimanske pesme se odnose na ovaj drugi grad, Koštun u Hercegovini.
Literatura
 | 1957 | Vego, Marko: Naselja bosanske srednjevjekovne države, Svjetlost, Sarajevo cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. [s,v,Grad] cobiss |
| 1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [210] cobiss |
| 2002 | Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002 [tom 2] cobiss |