BIHAĆ, Bišće, Bić
Istorijski nazivi
Wyhygh
Etimologija
Pomeni iz XV v. na Bisči, u Bišču (Даничић 1, 42) odnose se na Bišće, polje i ruševine starog dvorca kod Blagaja na Buni, up. 1423. Bisze sotto Blagay i v. Пецо 2001. Oblik Bišče > šćak. Bišće ima paralelu u češ. toponimu Byš(e)č > Byšt’, koji se tumači kao prisvojna izvedenica sufiksom -j od stčeš. ličnog imena Byšek, up. i stpolj. Byszek. Ali otkud Bihać? Skok I 707b smatra Bišć- sekundarnim od Bihć- , tj. prvobitna promena bi bila nom. -ak. Bihać, gen. *Bihća > Bišća. No poznat je i prelaz šč > hč. Biač kod Trogira je 892. in Biaci, bez -h- ! (A.L.)
Atribucija
Bihać
- carska starevina: Jer je Bihać carska starevina (MH III,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III) 4:654) - svoj Krajini glava: Da je Bihać svoj Krajini glava (MH III,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III) 4:163) - bijeli: Hodi meni niz Bihać bijeli (MH III,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III) 4:22); MH III,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III) 14; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 93, 130; MH IV,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/4. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga četvrta, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1899. (MH IV) 34, 42 - bio: Da će bio Bihać osvojiti (MH III,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III) 4:630) - kameni: Sad si sišo pod Bihać kameni (MH III,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III) 4:674) - od kamena: Biti ćemo Bihać od kamena (MH III,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III) 4:613) - tvrdi: Jer se tvrdi Bihać prigodio (MH III,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III) 18:184) - na Pounju: Da mi bješe Bihać na Pounju (MH III,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III) 4:409) - na serhatu: Kad osvojim Bihać na serhatu (MH III,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III) 4:473) - na bogazu: Ostavit ću Bihać na bogazu (MH III,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III) 4:751) - bez atribucije: Tad je Stojan Bihać uhodio (MH III,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III) 20:745)
- grad: Pade magla oko Bišća grada (MH III,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III) 4:60); Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 42; MH IX,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/6. Junačke pjesme (historijske, krajiške i uskočke pjesme), knjiga deveta, uredio Dr Nikola Andrić, Zagreb, 1940. (MH IX) 1 - grad bijeli: Nasred Bišća grada bijeloga (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 37:3); Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 12; ER 187; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 130; MH VIII, 24 - misto kameno: Baš od Bišća mista kamenoga (EHMuslimanske narodne junačke pjesme, sakupio Esad Hadžiomerspahić, u Banjoj Luci, 1909. (EH) 12:664)
- bilo: Bilom Bišću i Uni ledenoj (MH IV,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/4. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga četvrta, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1899. (MH IV) 37:381); MH III,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III) 3, 4; MH VIII, 24 - bijelo: Stiže knjiga od Bišća bijela (MH III,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III) 20:737); Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 38, 49; Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 12; ER 160, 187; KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 22; KH II,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga II, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH II) 60; MH III,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III) 3, 14; MH IV,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/4. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga četvrta, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1899. (MH IV) 34, 42; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 93, 130 - bijelo kameno: Bijelome Bišću kamenome (MH IV,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/4. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga četvrta, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1899. (MH IV) 29:794) - bijelo na Krajinu: Od bijela Bišća na Krajinu (Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 12:153) - na krajinu: Hajde šnjome Bišću na krajinu (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 42:18), MH VIII, 24; KH II,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga II, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH II) 74, 75 - kameno: Čak iz onog Bišća kamenoga (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 23:26); KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 32; KH II,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga II, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH II) 74; EHMuslimanske narodne junačke pjesme, sakupio Esad Hadžiomerspahić, u Banjoj Luci, 1909. (EH) 3, 8
- ledeno: Smi’š li sići Bišću ledenome (EHMuslimanske narodne junačke pjesme, sakupio Esad Hadžiomerspahić, u Banjoj Luci, 1909. (EH) 12:233)
- polje široko: Baš u Bišću polju širokome (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 7:28)
- bez atribucije: A od Bišća Pajazitovića [u sledećim stihovima: Ispod Bišća … / Iznad Bišća … / Iza Bišća …] (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 36:38–41); Savrh Bišća Osmanbegovića [u sledećim stihovima: Sasred Bišća … / Sadno Bišća … ] (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 37:47–49); isto i Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 49; Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 42; Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 11, 56; ER 88, 187; KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 32; KH II,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga II, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH II) 60, 74; MH III,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III) 3, 4; MH IV,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/4. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga četvrta, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1899. (MH IV) 41; MH VIII, 24; MH IX,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/6. Junačke pjesme (historijske, krajiške i uskočke pjesme), knjiga deveta, uredio Dr Nikola Andrić, Zagreb, 1940. (MH IX) 1; EHMuslimanske narodne junačke pjesme, sakupio Esad Hadžiomerspahić, u Banjoj Luci, 1909. (EH) 4; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 93, 130
- bijeli: Te opravi Biću bijelome (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 36:91); Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 2 - bez atribucije: Zaprosio od Bića Al-aga (Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 58:1); Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 2
Geografski položaj
44° 48’ N, 15° 52’ E
Grad u BiH.
Istorijat
Bihać, koji leži na jednom ostrvu u reci Uni (Bosna), bio je u srednjem veku kraljevski grad sa podgrađem. Smatra se da ga je podigao kralj Bela IV (1235–1270), a prvi put se pominje 1260. kao mesto u sastavu topuske cistercitske opatije, mada nije isključeno da je neki grad na tom mestu postojao i ranije. Tokom srednjeg veka Bihać je nazivan raznim imenima, a ostrvo na kojem je sagrađen zvalo se Otok sv. Ladislava. Bio je slobodan kraljevski grad i jedno vreme glavni grad kraljevine Hrvatske (metropolis et propugnaculum totius regni Croatiae), pa su se u njemu povremeno održavali hrvatski sabori. Kako je preko njega vodio glavni vojni i trgovački put (via exercitualis), Bihać je dugo smatran vratima za ulaz u Hrvatsku.
I po predanju i po epskim pesmama, Bihać su Turci osvojili na izdaju (vidi pesmu MH III, 4). „Izdao ga je neki Nikola, a car mu je zauzvrat dao pašaluk (nasledni), pa se onda on prozvao paša Predojević.”* Prema istorijskim izvorima, Turci su Bihać (u kome je posadom od 400 ljudi komandovao Hristofor Lamberg) zauzeli 19. juna 1592, posle više neuspešnih napada, i držali ga sve do 1878. Do početka XVIII v. u njemu je bilo sedište Bihaćkog sandžaka i najvažnija tvrđava u Bosni. U XVII v. bio je glavna polazna tačka za četovanja po Hrvatskoj, kao što je do tada bio Kamengrad. Tokom 1641. u Bihaću su bili na glasu četovođe Idrizaga Velagić, Alaga Ibrahimagić, Ibrahimaga Čerkić – sve savremenici Muje Hrnjice i ostalih epskih junaka muslimanskih Krajišnika. Austrijska vojska opsedala je Bihać 1594, 1689, 1698. i 1878.
U Bihaću su od XIV do XVI v. postojali franjevački i dominikanski samostani sa crkvama. Po predanju, najznamenitiju pravoslavnu crkvu sv. Jovana Turci su pretvorili u džamiju, a katoličku crkvu u arsenal. Pouzdano se, međutim, zna samo da je današnja Fetija džamija u Bihaću zapravo gotička crkva sv. Ante. Tu su nađeni nadgrobni spomenici hrvatskih plemića iz XVI v.
Bihaćki grad je porušen 1890. i 1891. Osim Kapetanove kule, od njega je ostalo samo nešto bedema i jendeka.
Epski kontekst
Po Vuku (Rječnik), Bišće je istočna varijanta narodnog imena za Bihać, kako se u epskim pesmama najčešće i nalazi, bilo da su muslimanske ili hrišćanske.
Muslimanske pesme u Bihaću najčešće spominju age Poprženoviće, a hrišćanske Alagu i Halila bez porodičnog imena (verovatno iz istog plemićkog roda), Fazli-haračliju (Vuk III, 42), Osmanbegovića i Ogojenovića (Vuk III, 37), Belil-agu (Vuk VI, 38) i druge.
Pesme MH III, 3 i MH III, 4 pominju Bihać dok je još bio u hrišćanskim rukama (mada ne zadugo, jer se u njima opeva njegov pad 1592).
Literatura
 | Радонић, Јован: Путовања Евлије Челебије по српским и хрватским земљама, Годишњица Николе Чупића, 1910, XXIX, 33-101; 1911, XXX, 259-291; 1912, XXXI, 233-297. [75, nap. 20] |
| 1890 | Ковачевић, Коста: Бихаћка долина с обзиром на њезине старине, Гласник Земаљског музеја у Сарајеву II, 2. [149-150*] |
| 1953 | Kreševljaković, Hamdija: Stari bosanski gradovi, Naše starine I, Sarajevo. cobiss |
| 1957 | Vego, Marko: Naselja bosanske srednjevjekovne države, Svjetlost, Sarajevo [10-11] cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [1:42] |
| 1979 | Evlija Čelebi: Putopis. Odlomci о jugoslovenskim zemljama, Sarajevo 1979. [222, nap. 28] cobiss |