BELA PALANKA, Palanka Bijela
Istorijski nazivi
Remesiana, Izvor, Ak Palanka, Musa-pašina Palanka
Atribucija
- bez atribucije: I suviše Palanku Bijelu (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 166:13)
Geografski položaj
43° 13’ N, 22° 19’ E
Mesto u Srbiji. Nalazi se na levoj obali reke Nišave, 43 km j/i od Niša, na putu za Pirot.
Istorijat
U IV i V v., kao antička Remesiana, bila je episkopsko sedište. U VI v. bazilika, katedrala remesijanskih episkopa, bila je još uvek neoštećena. Sa dolaskom Slovena porušena je, a naselje je dobilo ime Izvor. Turci mu menjaju ime u Ak („bela”) Palanka (takođe i Musa-pašina Palanka).
Epski kontekst
U pesmi nije upotrebljena kao realno naseljeno mesto, već kao stilski obrt (sinonim za udaljeno, zabačeno i nevažno mesto, u okviru formule „pa čak i”):
Mlogo ferman prođe carevine,
sedamdeset i sedam gradovah,
i suviše Palanku Bijelu,
dokle dođe na Hercegovinu (SM 166:11–14).
Literatura
 | 1892 | Kотуровић, Стев. М.: Речник места у Краљевини Србији по службеним подацима, у Београду, издање и штампа Државне штампарије Краљевине Србије. cobiss |
| 1985 | Каниц, Феликс Филип : Србија, земља и становништво: од римског доба до краја XIX века, 1-2, Београд: Српска књижевна задруга: Рад, 1985. [tom 2] |