BAGDAD, Bagdat
Hulagu kan opseda Bagdad 1258 (ilustracija iz starog rukopisa)
Bagdad u doba Abasida (doba kalifata, VIII-XIII v.)
Istorijski nazivi
Bagdadu, Madinet al Salam
Etimologija
Od stiran. baga-dāta ‘bogo-dat, Božji dar’ ili iz aramejskog, u značenju ‘ovčji tor’ (Kiss 73b). (A.L.)
Atribucija
Bagdad
- kameni: Jedan brate kamenu Bagdadu (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 2:1006)
- grad: Da je vodi pod Bagdatu gradu (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 107:17)
- grad bijeli: Pod Bagdatom gradom bijelijem (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 37:132)
- bez atribucije: Od Bagdata bagdatskog vezira (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 20:107); Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 45, SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 86, 107
Geografski položaj
33° 20’ N, 44° 23’ EGlavni grad Iraka.
Istorijat
Grad na obalama reke Tigra, prvi put pomenut u Hamurabijevo vreme kao Bagdadu (1800. pre n.e.). Prestonica kalifata Abasida sve do njihovog pada, a posle 1258. glavni grad provincije. Turci su ga osvojili 1410. i držali sve do 1921. Jedno vreme je bio prestonica istoimenog vilajeta. Od 1831. pa do kraja osmanske vladavine, Bagdad je potpadao pod direktnu upravu Carigrada.
Pod Harunom al Rašidom (VIII v.) Bagdad je postao idealan grad Bliskog Istoka. Carevi i kraljevi tražili su savet, savezništvo i blago od bagdadskog kalifa. Osim toga, sklonost Abasida prema kulturi i nauci stvorila je od Bagdada edukativni centar u tom delu sveta, naročito u oblasti medicine i matematike. Istovremeno (VIII i IX v.), u Bagdadskom kalifatu javlja se vrlo veliki broj robova Slovena, naročito evnuha (Sakālib) koji su posebno bili na ceni.
Teška iskušenja Bagdad je podneo u XIII v. kad je čak tri puta stradao u velikim poplavama (1253, 1255. i 1256), a 1258. osvojili su ga i dotukli Mongoli koji su – prema predanju – za nedelju dana pobili između 800 000 i 2 000 000 ljudi. Tamerlan ga je opsedao dva puta (1392–1393. i 1401).
Epski kontekst
U muslimanskim pesmama javlja se u kontekstu rusko-turskog sukoba (KH I, 20) i opsade Temišvara u XVII v. (KH I, 2), a u hrišćanskim pesmama kontekst nije istorijski. Kao Bagdat javlja se i u poslovicama, npr. „Ako je daleko Bagdat, blizu je aršin” (kao folklorna varijanta antičke izreke: „Hic Rodos, hic salta”).
Literatura
1954 | Encyclopedie de l'islam, Nouvelle edition, Paris — Leiden, Tome I-VI, 1954-1991 [921-936] |
1955 | Verlinden, Charles: L’esclavage dans l’Europe médievale, Rijksuniversiteit te Gent – Brugge (België). |
1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [1:22] |