BANJSKA
Manastir Banjska, crkva Sv. Stevana
Etimologija
Ime Banjska pominje se od 1316, kada je u istoimenom selu kralj Milutin podigao manastir sa crkvom sv. Stefana kao svoju nadgrobnu zadužbinu. Selo i istoimena reka na kojoj ono leži, leva pritoka Ibra, dobili su ime po nekadašnjim toplicama, banjama, koje su tu postojale još u tursko doba. (A.L.)
Atribucija
- grad: Hoću Banjsku ostaviti grada (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 44:12) - maleni grad: Baš od Banjske od malena grada (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 44:82) - palanka: I pokupi svu palanku Banjsku (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 31:223) - malena: U malenoj Banjskoj kraj Kosova (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 44:3)
- bez atribucije: A do Banjske i Zvečana grada (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 62:220), Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 44
Istorijat
1. Banjska (43° 17’ N, 20° 25’ E) je u srednjem veku bila utvrđeni manastir na istoimenoj reci levoj pritoci Ibra u Srbiji (Kosovo). Crkvu sv. Stefana sagradio je između 1314. i 1316. kralj Milutin i u njoj su ležale njegove mošti, pa se po tome kralj Milutin i zove sveti kralj banjski. Manastir je bio zaštićen obuhvatnim zidom i jednom izuzetno snažnom pravougaonom kulom. Na ruševinama grada Turci su 1619. podigli novu tvrđavu koja je prerasla u gradić i jedno vreme bila pogranična karaula.
Danas je Banjska selo sa razvalinama manastira i utvrđenja, 10-12 km severno od Kosovske Mitrovice. U banjskom zaseoku Jelići nalaze se ostaci Ilijine crkve koja se pominje u povelji kralja Milutina iz 1315.
2. Takođe u Srbiji, postoji i Banjska na Varničkom potoku u podnožju Kopaonika, 4 km severno od Vučitrna. Takođe u epici, Banjsku je držao Banović Strahinja za koga neki autori drže da je epski alijas despota Đurđa Stracimirovića (upor. Vego 1957).
Epski kontekst
Teško je odrediti koja se Banjska pominje u kojoj pesmi: Vuk IV, 31 peva o Boju na Deligradu 1806, a SM 62 o Gradaščevićevom ustanku i bici njegove vojske protiv velikog vezira na Kosovu 1831. Ove dve pesme sigurno upućuju na mesto a ne na manastir na Kosovu, ali ni za pesmu Vuk II, 44 o Banović Strahinji – osim tradicionalnih, nema drugih jačih razloga da se ne poveže sa Dušanovom «malom Banjskom na Kosovu». Drugim rečima, moguće je da usmena tradicija ne pravi razliku između ova dva mesta.
Literatura
 | 1957 | Vego, Marko: Naselja bosanske srednjevjekovne države, Svjetlost, Sarajevo cobiss |
| 1959 | Шкриванић, Гавро А.: Именик географских назива средњовековне Зете, Титоград. [40] cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [1:25-26; 3:554] |
| 1987 | Задужбине Косова : Споменици и знамења српског народа, Призрен — Београд 1987. [367] cobiss |
| 1989 | Шупут, Марица: Манастир Бањска, Београд cobiss |
| 1994 | Гавриловић, Јован: Речник географијско-статистични Србије, Београд. [8] cobiss |
| 2002 | Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002 [1] cobiss |
| 2006 | Божанић, Снежана: Ибарско језгро Светостефанског властелинства, Историјски архив «Срем», Сремска Митровица, 39-43. cobiss |