BAJICE, Baice
Etimologija
Postoji i kao lično ime i prezime, te stoga najverovatnije od hipokoristika Baja, od Bratoslav ili sl. (Ердељановић 1926, 244 dd.), ali možda albanizovano slov. *Banjica (up. alb. bajë ‘banja’). (A.L.)
Atribucija
Bajice
- selo: A kad do'še na selo Bajice (SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 39:821); Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 71 - gizdavo selo: U gizdavo u selo Bajice (SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 39:4) - Gornje: Pa je posla u Bajice Gornje (Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 25:244) - pod Martinoviće: Pod Bajice pod Martinoviće (Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 13:1204) - na vrh od Cetinja: Pod Bajice, na vrh od Cetinja (SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 39:822)
- selo: Pa ću poći u selo Baice (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 73:398)
Geografski položaj
42° 23' N, 18° 53' E
Selo pod Lovćenom u Crnoj Gori.
Istorijat
Istoimeno bratstvo u cetinjskom plemenu, na s/z rubu Cetinjskog polja.
Pominje se od 1485. (medья baička u povelji Ivana Crnojevića). Ima crkvu posvećenu Rođenju sv. Jovana Krstitelja, podignutu krajem XVI ili početkom XVII v.
Epski kontekst
Pesme ih pominju uglavnom u kontekstu događaja važnih za Crnu Goru krajem XIX v.: dolazak knjaza Danila na vlast (Vuk VIII, 71) i njegova ženidba (Vuk IX, 13), Omer-pašin pohod na Crnu Goru 1852–1853. (Vuk VIII, 73), bitka kod Krnjica 1861. (Vuk IX, 25), pogibija i osveta Pera Martinovića (SANU IV, 39).
Literatura
 | 1959 | Шкриванић, Гавро А.: Именик географских назива средњовековне Зете, Титоград. [40] cobiss |
| 1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [50] cobiss |