BANJALUKA, Banja Luka, Bajna Luka, Luka Banja, Luka Bajna, Luka

sl1

Ferhadija džamija

sl1

Banjaluka, prva polovina XX v.

Istorijski nazivi

Castra, Vrbaški grad

Etimologija

S obzirom na promenu u Banjoj Luci itd. nije od banja (premda u G. Šeheru ima banja koja se koristila još u rimsko doba), nego “Banova luka”, sa starim pridevom banj od ban u prvom i nazivom luka za ravan kraj reke u drugom delu (Skok I 104b). (A.L.)

Atribucija

Banjaluka

Banja Luka Bajna Luka Luka Banja Luka Bajna Luka

Geografski položaj

44° 46’ N, 17° 11’ E   
Grad u BiH (Republika Srpska). Smešten je na ušću reke Vrbanje u Vrbas.

Istorijat

Sastoji se od nekoliko povezanih mesta: Novoselija, Gornji šeher, Donji šeher, Varoš i Predgrađe. Na Ilidži i u Donjem šeheru nađeni su predmeti iz rimskog doba, a sumporne izvore (u današnjoj Ilidži nedaleko od tvrđave) koristilo je lokalno stanovništvo i u rimsko doba i u srednjem veku. Ime Banjaluka isprva je bilo regionalni naziv za svu ravnicu ispod starog grada, a kasnije, kad je izgrađena tvrđava, ime se prenelo i na nju.
U srednjem veku tu je bilo jako utvrđenje sa trgom i franjevačkim samostanom pod njim. Do kraja XV v. ono se pominje kao Vrbaški grad, a pod današnjim imenom prvi put se javlja 1494. kao grad u onovremenoj Jajačkoj banovini i iza Jajca najvažniji i najtvrđi grad u dolini Vrbasa. Od 1518. posebno se pominje Banjaluka, a posebno Vrbas, kao dva različita grada, a 1519. spomenuti su zajedno sa Zvečajem. Tragovi starog grada vide se i danas iznad leve obale Vrbasa u Gornjem šeheru.
Celo područje Jajačke banovine, od Jajca do Save, zauzeli su Turci 1528. Tada su u njihove ruke prešle i tvrđava Banjaluka i varoš pod njom. Za vreme turske vlasti bila su jedno vreme u Banjaluci dva grada (tvrđave): jedan u Gornjem i drugi u Donjem šeheru. Gornja ili Eski (Stara) Banjaluka postojala je i pre Turaka. Napuštena je posle 1688, a 1737. sigurno više nije postojala.
Neki istoričari smatraju da je ovaj Gornji grad isto što i grad Vrbas. Kreševljaković (1953), međutim, pretpostavlja da je stari grad Vrbas izgoreo, a da se nalazio na mestu Donjeg (Novog) grada, dok je Gornji (Stari) grad u to vreme bio Banjaluka. U Gornjem šeheru zaista je bio jedan grad na levoj obali Vrbasa, a njegovi ostaci se još uvek raspoznaju iznad mosta preko potoka Suturlije. Za taj grad Hadži Kalfa kaže sredinom XVII v. da je uzet od nevernika, što znači da je postojao i pre turskog doba.
Mišljenja su podeljena, ali je činjenica da je Donji šeher – Novi grad koji se na turskom zvao Kal’ai-džedi – osnovao Ferhad-paša Sokolović (rodom iz sela Sokolovića kod Rudog) izgradnjom svojih zadužbina i drugih zgrada. On je na prostoru između potoka Crkvina i Vrbasa u periodu 1579-1587. izgradio 216 javnih objekata, među njima: poznatu džamiju Ferhadiju (srušena 1993), šedrvan i hamam i za njih poseban vodovod, sahat-kulu, javne toalete, karavan-saraj i ambar za žito, a u blizini džamije 200 zanatskih radnji. Pored čaršije, sagradio je i most preko potoka Crkvine, drveni most preko Vrbasa, mlin na Vrbasu i saraje za bosanske beglerbegove. Ostavio je vakuf za podizanje i izdržavanje medrese, bezistana, škole i ženskog hamama. Samo za medresu i bezistan postoji potvrda da su bili sagrađeni, a za ostalo se ne zna. Po predanju (koje je verovatno istinito), novac za sve ove zadužbine Ferhad-paša je dobio otkupninom za grofa Volfa Engelharda fon Auersperga (Wolf Engelhard von Auersperg) čijeg je oca Herberta (generala austrijskog cara Maksimilijana II) vojnički porazio 1575. u bici kod mesta Budačkog u Hrvatskoj. U ime otkupa za mladog Auersperga dobio je 30.000 dukata i 100 mladih muslimanskih vojnika zarobljenih u toku bitke. O tome peva pesma « Perit paša i Šperbanović » (Vuk VI, 77) koja, osim iskrivljenih imena glavnih protagonista (Ferhad – Perit, Auersperg – Šperbanović), kao zadužbine navodi : « dvore na stubove, / i jan-kuće di gosti dohode / bezistene, di sede trgovci, / i kaldrmu priko Bajne Luke » (50-53).
Iako mu je turbe u Banjaluci, Ferhad-paša nije umro tu već u Budimu gde je bio postavljen za namesnika. Tu ga je 1590. iz potaje ubio jedan njegov rob, a telo mu je potom preneto u Banjaluku i tu sahranjeno.
Zahvaljujući Ferhad-paši, Banjaluka se naglo razvila iz neznatnog srednjovekovnog naselja (kome je centar bio trg pod tvrđavom u današnjem Gornjem šeheru) u glavnu tačku trgovine, zanata i prometa cele Bosanske Krajine, a uz to još i u upravno sedište višeg stepena. Razvijala se još i sledećih 150 godina, sve dok je u njoj bilo sedište bosanskih namesnika. Putopisci iz XVII v. navode da je imala 3 000 – 4 000 kuća, što je znatno više nego pred kraj turske vlasti i pod austrijskom okupacijom.

Epski kontekst

U pesmama se pominje jako često, u najraznovrsnijim kontekstima. Jedan od njih je i ženidba istaknutom devojkom neprijateljske konfesije, kao u EH 8 (Janković Stojan hoće da se oženi „lipom Zlatom Gazić-Jusufage“) i Vuk III, 36 (Bojičić Alija namerava da otme sestru mletačkog dužda), najčešće praćena pometnjom i sukobima koji u epici imaju i svoju formulu:

Zemljama ću drume zaprašiti,
A vodama zamutit’ brodove (Vuk III, 36:51-52).

Od epskih junaka, u Banjaluci se pominju braća Pašići (Vuk III, 36), Šara kapetan „na konju Gavranu“ (Vuk VI, 49), Murat kapetan (SM 62), lepotica Fajka koja se – bežeći od bahatosti banjalučkog paše – odmetne u hajduke i pristupi družini Mijata hajduka u gori Romaniji (MH VIII, 11), i drugi.

Literatura

book1953Kreševljaković, Hamdija: Stari bosanski gradovi, Naše starine I, Sarajevo.  cobiss
book1953Bejtić, Alija: Banja Luka pod turskom vladavinom, Naše starine I, Sarajevo, 91-116.
book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  cobiss
book1971Marković, Jovan Đ.: Gradovi Jugoslavije, Beograd.  [164-170]  cobiss