BERKASOVO, Berkosovo
Berkasovo 1885
Istorijski nazivi
Berkasowa, Berkaszovo, Brkasovo, Berekszó, Despotovac
Etimologija
Mađ. Berekszó, od XIV v. (Csánki 295). Mađ. složenica berekaszó ‘šumska reka’ (Skok I 138b). (A.L.)
Atribucija
Berkasovo
- mesto: Ajde vriško mestu Berkasovu (SANU II,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке најстарије, књига друга, Београд, 1974. (SANU II) 88:68), SANU II,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке најстарије, књига друга, Београд, 1974. (SANU II) 88, 89 - mjesto: Trči brže mjestu Berkasovu (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 91:15); SANU II,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке најстарије, књига друга, Београд, 1974. (SANU II) 88, 89 - slavno mjesto: U slavnome mjestu Berkasovu (SANU II,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке најстарије, књига друга, Београд, 1974. (SANU II) 88:3) - krasno mesto: U krasnome mestu Berkasovu (SANU II,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке најстарије, књига друга, Београд, 1974. (SANU II) 89:2) - bez atribucije: Kad su bili prama Berkasova (SANU II,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке најстарије, књига друга, Београд, 1974. (SANU II) 88:121); SANU II,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке најстарије, књига друга, Београд, 1974. (SANU II) 89
- mjesto: Već nek ide mjestu Berkosovu (SANU II,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке најстарије, књига друга, Београд, 1974. (SANU II) 87:202) - malo mjesto: U malome mjestu Berksovu (SANU_II,87:193)
- bez atribucije: Iti ćemo Berkosovu brže! (SANU_II,88:64)
Geografski položaj
45° 9’ N, 19° 15’ E
Mesto u Sremu (Srbija). Srednjovekovni grad poznat i pod starim imenom Despotovac. Nalazi se s/i od Šida, pored manastira Pribina glava, na putu za Ilok.
Istorijat
Srpski despoti su ga dobili u posed kao nagradu za odbranu južnih mađarskih granica od Turaka. Vuk Grgurević (Zmaj Ognjeni Vuk), dobivši Berkasovo 1471. od Matije Korvina, podigao je grad opasan zidom sa palisadama i rovom. Tako Berkasovo postaje sedište srpskih despota u Vojvodini, a 1482. u izvorima je zabeleženo kao grad Castrum Berekzo. Od 1486. bilo je u posedu Đorđa i Jovana Brankovića, pa se pamti i kao sedište poslednjeg srpskog despota Jovana. Turci su ga pri jednom prodoru u Srem razrušili 1521, a 1526. zauzeli. Posle austrijsko-turskog rata 1683–1699. Berkasovo su naselili potiski i sremski krajišnici, a posle Kočine krajine (1788-1791) i Srbi, izbeglice iz Srbije. Danas se od starog grada poznaje samo mesto na kome je bio.
Epski kontekst
Jedini epski kontekst za Berkasovo je smrt poslednjeg srpskog despota Jovana („Smrt Jova Despotovića“ Vuk II, 91; „Smrt despota Jovana“ SANU II, 88, 89; „Majka Anđelija i despot Jovan“ SANU II, 87), ali se pesme ne slažu oko imenovanja njegovog boravišta: u Vuk II, 91 to je Kupinovo, a u varijantama iz SANU II (87, 88, 89) pominje se Berkasovo (u Vukovoj pesmi majka Anđelija – istorijska despotica, majka Angelina - živi u Berkasovu). Jedino oko čega u pesmama nema spora jeste da je despotov brat Maksim vladika u Krušedolu.
Sa stanovišta epske poetike, pesme o smrti despota Jovana zaslužuju pažnju po posebnoj upotrebi dva motiva. Prvi je slika smrti kao odlaska na vojsku, ne naročito česta u epici, ali gotovo redovna u usmenoj lirici:
Nek se žuri, neka brzo dođe,
Nek ne mesi uviti kolača,
Već nek ide mestu Berkosovu
Ja se junak na vojsku opremam,
U primorje na devet godina; (SANU II, 87:199-204)
Nemoj majki pravo kazivati
Da joj leži despot na samrti,
Već ovako reci mojoj majki:
„Despot ti se opravlje za vojnu,
U premorje za sedam godina,
Tebe, majko, zove na blagoslov (SANU II, 88:12-17).
Na sličan način, u svadbenoj lirici se svatovska povorka opisuje kao strašna vojska koja će oteti nevestu i odvesti je u tuđinu, što jasno upućuje na tumačenje drugog motiva koji se u ovoj pesmi javlja – testamentarnog „puštanja“ verne žene da se preuda posle despotove smrti:
Nemojte joj žao učiniti –
Podajte joj dva tovara blaga
Nek’ se rani dok se srеća nađe!
Moji konji i sokoli sivi
Mome bracu Maksimu vladiki!'' (САНУ II, 88:229-234)
Moji konji i sivi sokoli
I bijeli ukraj Save dvori
Mome bratu Zmajognjenom Vuku;
Moje blago mojoj staroj majci,
Nek se rani i oda zla brani;
Moja ljuba, al’ je roda tuđa,
Ona me je često opadala
Mome bratu Maksimu vladici:
„Despot Jovan hodi po Srijemu,
„Te on ljubi mlade i đevojke;”
Al’ ni njojzi žao ne učin’te:
Podajte joj tri tovara blaga,
Nek se rani, dok je sreća nađe. (Вук II, 91:100-112)
Žena, konji, sokoli i dvori povezani su ovde funkcijom koju – kao elementi junakovog epskog identiteta – imaju u času kad junak umire. Budući da je despotova smrt mirna, a ne nasilna, nema potrebe za „saktisanjem" (kako je moralo biti u slučaju, recimo, vojvode Prijezde u Vuk II, 84; MH I, 69; SANU II, 78), već se njegova dobra dele među braćom kako bi ostala u porodici. Žena, dovedena sa strane i „roda tuđa“, prepušta se sreći, arhaičnom supstitutu za boga i sudbinu.
Literatura
 | 1950 | Дероко, Александар: Средњевековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији, Београд. [157] cobiss |
| 1966 | Marković, Milica: Geografsko-istorijski imenik naselja Vojvodine, Novi Sad. [40] cobiss |
| 1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. cobiss |
| 1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [60] cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [1:37] |