AZOV, Azak, Hazak

sl1

Azov, plan grada / Azak, Jacqes Nicolas Bellin, 1764 (Le Petit Atlas Maritime Volume 4 Map number 128.)

sl1

Azov, geografska karta.

Istorijski nazivi

Tanais, Tana

Etimologija

Azak: od istočnoturskog azak ‘nizak, nisko mesto’; oblik Azov (tako i u ruskom) od krimskotatarske forme Azaw (Fasmer I 63; Kiss 69ab). Stgr. Tánaïs po antičkom imenu reke Dona (za koje se misli da je u vezi sa današnjim i da potiče od iran. dānu‑ ‘reka’). (A.L.)

Atribucija

Azov

Azak Hazak

Geografski položaj

47° 6’ N, 39° 24’ E   
Grad i luka u Rusiji (Rostovska oblast), na levoj obali Dona, blizu ušća u Crno more. Jedan od najstarijih gradova u crnomorskom zaleđu.

Istorijat

Na italijanskom Tana (prema antičkom Tanais). Turska imena: Azak i Hazak.
Antički Tanais osvojio je Mitridat Pontijski 115. pre n.e. Zatim su njime vladali redom: Sarmati, Huni, Hazari i Pečenezi. Oko 1067. osvajaju ga Polovci i daju mu ime Azak, а u XIV v. njime na kratko vladaju Đenovljani koji ga čvrsto utvrđuju. I posle tog vremena u njemu i dalje postoje trgovačke kolonije Đenovljana i Mlečana.
Tokom čitavog XIV v. Azov je bio lučki grad u kome se odvijala trgovina između Istoka i Zapada. Glavni izvor prihoda u gradu Azaku bili su trgovina robljem, ribarenje i proizvodnja kavijara. Njegovo opadanje počinje sa osnivanjem konkurentske luke Kafa, a okončava se Tamerlanovim razaranjem 1396. Đenovljani su, u nešto manjem obimu, obnovili grad 1400. Pod upravom Tatara, koji su u njemu kovali svoj novac, ostaje sve do 1411. Turci su ga osvojili 1475. (u defteru iz 1545. Azak se javlja kao kadiluk u sandžaku Kafa) i držali do 1736. kada su ga konačno preuzeli Rusi.

Epski kontekst

U ruskim biljinama se javlja kao город (grad), город крепкый (jaki grad) i город славный (slavni grad) koji su osvojili donski kozaci Alekseja Mihajloviča. U srpskoj epici se pominje delom u kontekstu rusko-turskih ratova iz XVIII v. (SANU IV, 3 SM 58), a delom u neistorijskom sižeu (robovanje junaka – i hrišćanskog i muslimanskog – u azačkoj tamnici i oslobođenje iz nje).

Literatura

book1880Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, I-XIV, Zagreb, с1880-1952.
book1891Энциклопедически словарь, ЛейпцигЪ : Ф. А. БрокгаузЪ ; С.-ПетербургЪ : И. А. ЕфронЪ, С. Петербургь 1891.  [Азовь]
book1950Елезовић, Глиша: Iz carigradskih turskih arhiva Mühimme defteri, SAN, Zbornik za istočnjačku istorisku i književnu građu, knj. II, Istoriski institut, knj. 1.  [329, 341]  cobiss
book1954Encyclopedie de l'islam, Nouvelle edition, Paris — Leiden, Tome I-VI, 1954-1991
book1955Origo, Iris: The Domestic Enemy: The Eastern Slaves in Tuscany in the Fourteenth and Fifteenth Centuries, Speculum 30/3, 321-366.
book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  cobiss
book1970Большая советская энциклопедия, 1-30, Москва 1970-1978.  [Азовь]
book2002Тарланов, З. К.: Герои и эпическая география былин и «Калевалы», Министарство образования Российской Федерации, Петрозаводский государственный университет, Петрозаводск.