ATENICA

Etimologija

Sela Donja, Srednja i Gornja Atenica pominju se od 1476. u turskim popisima (Aličić I 265). Ime nije jasno, možda *Haptenica od psl. naziva biljke *xъbъtъ ‘burjan, aptika’. (A.L.)

Atribucija

Geografski položaj

43° 51’ N, 20° 20’ E   
Mesto u Srbiji.

Istorijat

U doba Prvog srpskog ustanka beleži se kao selo u Požeškoj nahiji. Prema nalazu iz 1846, selo sa 147 kuća i 808 stanovnika u okrugu Čačanskom, srezu Trnavskom. U Kraljevini Srbiji vodi se kao selo u Ateničkoj opštini (Trnavski srez, Rudnički okrug).
U Imeniku Jugoslavije iz 1973. beleži se kao mesto u opštini Čačak. Danas predgrađe u istom gradu i u svetu poznato arheološko nalazište sa skupocenim nalazima i humkama za koje se pretpostavlja da su kneževske nekropole Tribala.

Epski kontekst

Kontekst u kojem se u pesmi pominje nije vezan za ustanke, već za epskog bana Milutina i njegova mnoga dobra:

„Kopaj mene devet vinograda
„U Banjici i u Atenici,
„U Loznici i u Pakovraću;
„A čuvaj mi devet vodenica
„Niz Bjelicu i niz Moravicu;
„Gledaj našu slavnu zadužbinu
„Pod Banicom crkvu Ježevicu (41–47).

Događaj oko kojeg se razvija siže ove pesme jeste bitka kod Velbužda (rat u koji polazi ban Milutin na početku pesme), gde je srpski kralj Stefan Dečanski 1330. pobedio bugarskog kralja Mihajla Šišmana (vide ). O banu Milutinu se malo zna, a prema legendi – njegovi raskošni dvori bili su u okolini današnje Požege, verovatno na istočnoj Požešnici (ili Požežnici).

Literatura

book1966Ђукнић, М. & Јовановић, Б.: Илирска кнежевска некропола у Атеници, Чачак 1966.  cobiss
book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  cobiss
book1973Милутин Гарашанин: Праисторија на тлу Србије II, Београд, 497-505  cobiss
book1973Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973.  [48]  cobiss
book1975Вукановић, Т. П.: Насеља у Србији у доба првог српског устанка 1804-1813. год., Врањски гласник XI, Врање, 1-171.  [135]
book1994Гавриловић, Јован: Речник географијско-статистични Србије, Београд.  [55]  cobiss
book2002Срејовић, Драгослав: Илири и Трачани, СКЗ, Београд  cobiss