KRNJICE
Krnjice na Skadarskom jezeru (Crna Gora)
Istorijski nazivi
Krnjinca
Atribucija
- selo: Sa granice iz sela Krnjice (Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 25:38); Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 32 - male : Da hitamo u Krnjice male (Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 25 :279) - Gornje : Da udari na Krnjice Gornje (Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 25 :82) - na kraju granice : U Krnjice na kraju granice (Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 25 :751) - bez atribucije: Mi smo jutros pravo iz Krnjica (Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 25:66); Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 32 ; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 99
Geografski položaj
42° 12’ N, 19° 10’ E
Selo (i bratstvo) u Crnoj Gori, u nekadašnjoj Crmničkoj nahiji.
Istorijat
Kod Krnjica je crnogorska vojska u ratu 1862. zarobila 600 Turaka. Taj rat je poveo skadarski vezir Omer-paša Latas kao tursku reakciju na stalne nemire na hercegovačko-crnogorskoj granici, i na podršku i pomoć koju je Crna Gora otvoreno pružala hercegovačkim ustanicima.
Epski kontekst
Jedna pesma peva o tom sukobu (ali ga datira u 1861. – Vuk IX, 25), a druga o istoj temi ali u širem okviru rata iz 1862. (i sa tačnom vremenskom naznakom – Vuk IX, 32). Nijedna, međutim, ne pominje Omer-pašu kao zapovednika turske vojske, već Hasan-pašu (IX, 25) u jednom, a Avdi-pašu u drugom slučaju (IX, 32). U bici kod Krnjica na turskoj strani zaista jeste učestvovao Hasan Hot, od čijih je ljudi 600 bilo zarobljeno, odvedeno knjazu na Cetinje i potom oslobođeno. Na krnjičkoj strani istakao se tom prilikom kapetan Kolja Petrov Lukić.
Literatura
 | 1948 | Јовановић, Ј.: Стварање Црногорске државе и развој Црногорске националности, Обод-Цетиње. Drugo izdanje 2001.] cobiss |
| 2002 | Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002 [tom 2] cobiss |