KRF, Korf, Krv, Ćorfes, Ćorfez

sl1

Krf grad

sl1

Ostrvo Krf

Istorijski nazivi

Kerkyra, Paleopolis

Etimologija

Od it. Corfù < srgr. Korphoí, od stgr. koruphē ‘vrh’. (A.L.)

Atribucija

Korf

Krv Ćorfes Ćorfez

Geografski položaj

39° 37’ N, 19° 55’ E   
Grad, luka i ostrvo u Jonskom moru (Grčka).

Istorijat

Grad je okružen dobro očuvanim zidom i tvrđavom iz XIV v. Luka leži između ostrva Vida i grada.
U antici Kerkyra, prema nimfi Korkiri koja je sa Posejdonom dobila sina Feaka, vladara Feačana, starosedelaca Krfa. (Feačani su narod koji je Homerovom Odiseju pomogao da se konačno vrati kući.) Tragovi najstarijih naselja na Krfu datiraju se u VIII milenijum pre n.e. Najčuvenije među njima je Sidari. Ime ostrva se vezuje i za demonsko biće Gorgiru ili Gorgo, moguću Artemidinu prethodnicu, čije se predstave mogu naći na Artemidinim hramovima.
Tokom Persijskih ratova u V v. pre n.e. krfska flota je bila manja samo od atinske. U bitku kod Salamine Krf je poslao 60 bojnih brodova ali je, prema Herodotu, namerno zakasnio da bi izbegao bitku, zbog čega su mu Atinjani teško zamerili. Posle toga, 431. pre n.e. izbio je još jedan sukob između Krfa i Korinta koji je doveo do peloponeskih ratova u kojima su svi grčki gradovi-države učestvovali – ili na strani Atine, ili na strani Sparte, pri čemu su Atinjani podržali Krf, a Spartanci Korint. Krf je izgubio polovinu svog stanovništva u ovim ratovima i na kraju pao pod vlast Sparte. U III v. pre n.e. napali su ga i osvojili ilirski pirati koje su potom oterali Rimljani. Rim je Krfu dao autonomiju u zamenu za osnivanje pomorske baze za osvajanje drugih jonskih ostrva. Rim je kontrolisao Krf od 229. pre n.e. do 395.
Od 395. do 1267. Krf je bio deo Vizantijskog carstva i često su ga napadali Goti, Vandali i Saraceni. Usled toga stanovništvo se povlačilo u brda i tamo sagradilo novi, bezbedniji grad Korifo, od kojeg vodi poreklo današnje ime grada i ostrva. U VIII v. grad je utvrđen, ali nije uspeo da zadrži invaziju Normana iz 1081. Vizantijski car poslao je svoju i venecijansku flotu da otmu Krf od Normana koji su ionako bili oslabljeni sukobima među sobom. Krf je osvojen 1147, a kada je 1204. Carigrad pao pod naletom krstaša četvrtog pohoda, Venecija je proglasila ostrvo svojim. Krfljani su na to ušli u savez sa Epirskim kraljevstvom i oterali Mlečane 1214. Iz tog doba potiču ruševine Angelokastra, velikog utvrđenog grada u blizini današnjeg mesta Paleokastrica.
Iza toga Krf je bio u vlasti kraljevske kuće Anžu koja je oterala vizantijske sveštenike i na ostrvu uspostavila latinsku crkvu. Godine 1402. Venecija je otkupila ostrvo od napuljskog kralja i držala ga do 1797. Ovaj period je u istoriji poznat kao „drugo doba” mletačke vlasti. Njegov značaj nije samo u tome što je ostrvo prosperiralo ekonomski i arhitektonski, već i u tome što je ostatak Grčke upravo tada pao pod Turke Osmanlije, a Krf nije.
Krf je 1537. napao i opseo Hajrudin Barbarosa, pirat u službi Sulejmana Veličanstvenog. Napad je odbijen i Barbarosa je pozvan u Istambul, kuda je poveo i sve zarobljene ostrvljane kao roblje. Turski napadi su se ponovili još dva puta (1571. i 1573): gradovi na ostrvu su paljeni a stanovništvo masakrirano. U ta tri turska napada, poginulo je devet desetina populacije koju je Krf imao u XVI v. Krajem veka udruženim naporima Venecije i Krfa sagrađena je Fortezza Nuova koja je, zajedno sa drugim novim fortifikacijama, postala legenda svoga vremena. Stoga, kada su Turci ponovo napali ostrvo 1716, njihova jednomesečna opsada grada ostala je potpuno bezuspešna. Prema lokalnoj legendi, konačno ih je sa ostrva oterala velika oluja koju je poslao sv. Spiridon, zaštitnik Krfa. U ovom periodu ostrvo je napredovalo i pružalo utočište svim učenim ljudima i umetnicima koji su bežali pred Turcima, od čega je i samo postalo jedan od rasadnika evropske kulture.
Napoleon je osvojio Krf 1789, a posle njegovog konačnog poraza Krf je 1814, zajedno sa jonskim ostrvima, došao pod britanski protektorat. Zalaganjem Joanisa Kapodistrije, 1815. formirana je država ujedinjenih Jonskih ostrva čija je prestonica bio Krf pod upravom britanskog visokog komesara. Jonska ostrva su postala deo Grčke tek 1864.

Epski kontekst

Hrišćanske pesme ga pominju u kontekstu pada Mletačke republike 1797. (SM 64) i francusko-ruskog sukoba oko Boke Kotorske 1807. (Vuk VIII, 43), odnosno između francuskog maršala Marmona (u pesmi: Bunaparte) i ruskog admirala Senjavina (u pesmi: Sinjavin).
Muslimanske pesme ga ne stavljaju ni u kakav istorijski kontekst, već ga uzimaju kao daleki grad hrišćanskih banova u čijim su tamnicama zasužnjeni muslimanski junaci, ili kao hrišćansku banovinu iz koje viđeni i hrabri muslimani dovode sebi žene.

Literatura

book1948Јовановић, Ј.: Стварање Црногорске државе и развој Црногорске националности, Обод-Цетиње. Drugo izdanje 2001.]  cobiss
book1970Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980.  cobiss