KRBOVAC

Atribucija

  • bez atribucije: U Krbovcu za stolom gosposkim (MH VIII, 1:2)

Geografski položaj

Neizvesna ubikacija.

Epski kontekst

Identitet ovog mesta za sada je nemoguće ustanoviti. Mala je verovatnoća da se radi o starom utvrđenom gradu Krbavi koji je pod tim imenom prestao da postoji u XVI v. (posle Krbavske bitke). Jedno vreme bio je poznat i kao Krbava i kao Udbina, a u epici samo kao Udbina, čuveni turski grad (vide).
Ni noseći epski junak – grof trsaški Frane - koji se, prema pesmi, u njemu nalazi „za stolom gosposkim” ali ne boravi trajno u njemu, ne može se odrediti sa potpunom tačnošću. Reč može biti ili o istoriji poznatom grofu Nikoli Frankopanu Trsaškom, hrvatskom banu od 1617. do 1622, tako nazvanom po posedu i zamku Stara Sušica u mestu Trsat pored grada Rijeke u Hrvatskoj, ili o još poznatijem grofu Franu Krsti Frankopanu (1643–1671), ogulinskom kapetanu i učesniku velike bitke protiv Turaka kod Otočca. Ne zna se, međutim, da je iko od njih vodio pohod protiv Turaka iz neodredivog mesta Dubrovac, i još u tako velikom obimu:

On sakupi Ugre i Hrvate:
Karlovčane, lake konjičare
I Brinjane, ognjene puškare,
Otočane, srebrom okovane
I Senjane po izbor junake.
Armali su tanke ormanice,
Vrgu na nje bubnje i svirale
I uzgora črljene barjake,
Pod bandiru Barbu kapitana
I už njega Hreljanović Pavla.
Idu oni krajem uz Podgorje,
Na Jablancu vodu uzimaše,
Ka Dubrovcu gradu pristajaše (MH VIII, 1:221–233).

Ostaje još jedino mogućnost da je reč o nekom od mnogobrojnih lokalnih sukoba u okviru Kandijskog rata 1645–1669. koji se dobrim delom vodio i u Dalmaciji. O tome posredno govori i pomen Pavla Hreljanovića, člana istaknute plemićke porodice Hreljanović iz Senja. Pesma pominje i njegovog brata Miha, ali je u istoriji najvećeg traga ostavio Vicko, koji je u XVII v. bio na glasu kao uskok. Moguće je da i pesma opisuje neki uskočki poduhvat.
Vide , .