KOVIN

sl1

Kovin (Srbija)

sl1

Rackeve (Mađarska)

Istorijski nazivi

Kovino, Kubin, Keve, Kevevara, Temes-Kubin

Etimologija

Mađ. Keve, od ‘kamen’; Kiš pretpostavlja i za ovaj, i za Srpski Kovin kod Budimpešte antroponimsko postanje (Kiss 534ab); -in je od mađ. lokativnog nastavka. (A.L.)

Atribucija

Geografski položaj

44° 44' N, 20° 58' E   
Grad na Dunavu kod Smedereva (Srbija).

Istorijat

Na njegovoj teritoriji postojala su naselja i u preistoriji, a pronađene su i opeke sa žigom VII rimske legije (Claudia VII). Sloveni su naselili Kovin u VI v. Prvi put se pominje 1073. kao utvrđeni grad Castrum Keve. U XV v. javlja se i u obliku Kovino.
Kao utvrđenje i glavno mesto Kovinske županije pominje se i 1153. Dok je bio u vlasti Mađara, predstavljao je najstarije srpsko naselje u Banatu. Srbi naseljeni u Kovinu dobili su 1404. od kralja Sigismunda povlastice i držali Kovin do 1428. Turci su 1458. spalili i porobili slobodnu kraljevsku varoš Kovin (Keve), pa je kralj Matija Srbe iz Kovina preselio u blizinu Budima, na Čepelsko ostrvo. Tamo je 1459. osnovan čepelski Kovin (Rackeve).
Turci su konačno zauzeli Kovin (kod Smedereva) 1551. Bio je sedište bega u sastavu Temišvarskog pašaluka, a 1660. obeležen je kao varoš. Po odredbama Beogradskog mira 1739. pripao je Austriji. Tada je srušen stari grad na Dunavu od koga su sačuvani samo temelji. Kao srpsko naselje ponovo se pominje 1753, a 1764. ima 242 porodice od čega 94 graničarske.

Epski kontekst

U pesmi se izričito kaže da je car pošao iz Smedereva „mesta pitomoga” i da je kod Kovina „Dunav prebrodio”. Utoliko nema zabune o kojem je Kovinu reč.

Takođe i Kovin na Limu, grad u staroj Zeti, 7 km severno od Prijepolja, na levoj obali reke Lim.

Literatura

book1887Витковић, Гаврило: Прошлост, установа и споменици угарских краљевих Шајкаша, Гласник Српског ученог друштва 67.  [87]
book1950Дероко, Александар: Средњевековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији, Београд.  [119]  cobiss
book1957Vego, Marko: Naselja bosanske srednjevjekovne države, Svjetlost, Sarajevo  cobiss
book1959Шкриванић, Гавро А.: Именик географских назива средњовековне Зете, Титоград.  [68]  cobiss
book1966Marković, Milica: Geografsko-istorijski imenik naselja Vojvodine, Novi Sad.  [96]  cobiss
book1970Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980.  cobiss
book1975Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975.  [1:460]
book1976Зиројевић, Олга: Цариградски друм од Београда до Будима у XVI и XVII веку, Нови Сад.  [156-158]  cobiss
book1979Evlija Čelebi: Putopis. Odlomci о jugoslovenskim zemljama, Sarajevo 1979.  [392, nap. 64]  cobiss