KRAGUJEVAC

sl1

Reka Lepenica, Kragujevac

sl1

Kragujevac danas

Istorijski nazivi

Karadžofdža

Etimologija

Prvi zapis u tur. popisu iz 1476–1478: Kragujefča, up. međnik sela Gadimlje na Kosovu Kragujevьcь u povelji iz 1376. Pre od ličnog imena Kraguj posvedočenog u Bosni sredinom XIV v. nego od samog naziva za pticu. Up. Шкриванић 1981, 151 i d. (A.L.)

Atribucija

Geografski položaj

44° 1’ N, 20° 55’ E   
Mesto u Srbiji. Grad na reci Lepenici, kulturno središte Šumadije.

Istorijat

Osnovan je u XV v., a u XVII ga pominje turski geograf Hadži Kalfa pod imenom Karadžofdža. Za vreme Turaka bio je sedište nahije.
U austrijsko-turskom ratu 1716–1718. pripao je Austrijancima po odredbama Požarevačkog mira 1718. Za vreme austrijske okupacije 1718–1739. pretvoren je u jako vojničko utvrđenje s rovovima i palisadama. U Prvom srpskom ustanku, aprila 1804. od Turaka su ga preoteli srpski ustanici, ali su ga Turci vratili oktobra 1813. Tada je dosta stradao od turske vojske i odreda bašibozuka. U Drugom srpskom ustanku ustanici su ga zauzeli juna 1815.
Od 1818. smatra se glavnim gradom Srbije, pošto je knez Miloš Obrenović preneo kancelariju iz svog sela Crnuća u Kragujevac. Na ovakav knjažev izbor za prestonicu imali su uticaja nekoliki faktori, npr. to što je Kragujevac bio u centru njegove tadašnje države, to što (za razliku od Beograda) u njemu nije bilo preostalih Turaka i, najzad, činjenica da grad nije bio devastiran tokom ustanaka. Stoga su u Kragujevac preseljeni knjažev dvor i sve državne ustanove. Posle Hatišerifa iz 1830, kojim je Srbija dobila unutrašnju autonomiju, Kragujevac se ubrzano izgrađuje kao sedište celokupnog društveno-političkog i kulturnog života Srbije. U njemu je krajem 1830. bio deo Gardijske škole, 1831. počela je da se gradi kasarna sa 66 soba na 2 sprata, a iste godine prelazi u Kragujevac i muzički orkestar Knjažesko-serbska banda koji 1833. postaje vojna muzika. Tri godine kasnije stvara se Arsenal sa 20 majstora, koji se 1841. proširuje sa još dve zgrade u kojima se uređuju puškarnica, kovačnica i bravarnica. Iako te godine glavni grad Srbije postaje Beograd, Kragujevac i dalje igra važnu ulogu u političkom i kulturnom životu Srbije.
Maja 1839. knez Miloš je iz Kragujevca otišao u Beograd, gde su ga njegovi protivnici, uz podršku beogradskog vezira i ruskog konzula, zadržali dok se u zemlji ne organizuje vlast po novom ustavu, što je bio povod za podizanje tzv. Vučićeve bune.
Od 1847. kragujevački Arsenal prerasta u fabriku za vojnu opremu, a 1851. se u Kragujevac iz Beograda preseljava topolivnica koja je bila prvo industrijsko preduzeće u Srbiji.

Epski kontekst

Pominje se u kontekstu početka bune protiv dahija 1804. (Vuk IV, 24), boja na Deligradu 1806. (Vuk IV, 31; SM 63), boja na Kukutnici 1809. (Vuk IV, 62) i Vučićeve bune 1842. (SANU IV, 48).

Vučićeva buna 1842.
U leto 1842. izbila je buna protiv kneza Mihaila, sina i naslednika kneza Miloša Obrenovića, koju su predvodili ustavobranitelji Toma Vučić Perišić, Avram Petronijević i Ilija Garašanin.
Buna je rezultirala zbacivanjem kneza Mihaila i njegovim bekstvom u Zemun, tada u sastavu Austrije. Dovela je i do promene dinastije jer je Mihaila na prestolu zamenio Karađorđev sin Aleksandar Karađorđević (1842 – 1858).
Knez Mihailo Obrenović ponovo je doveden na vlast 1860, posle očeve smrti. Vladao je sledećih osam godina kao prosvećeni apsolutista i unapredio Srbiju. Ubijen je 10. juna 1868. u Košutnjaku kao žrtva zavere.

Literatura

book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  cobiss
book1970Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980.  cobiss
book1975Вукановић, Т. П.: Насеља у Србији у доба првог српског устанка 1804-1813. год., Врањски гласник XI, Врање, 1-171.  [151]
book1994Гавриловић, Јован: Речник географијско-статистични Србије, Београд.  [83]  cobiss