TVRDOŠI, Tvrdoš
Etimologija
Pridev na -jь od ličnog imena *Tvьrdosъ ili *Tvьrdoxъ, skraćenog od *Tvьrdoslavъ. (A.L.)
Atribucija
- grad starinski: U Tvrdošu gradu starinskome (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 129:172)
- manastir: I manastir Tvrdoš opasaše (Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 48:50) - bijeli manastir: U Tvrdošu b’jelu manastiru (Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 48:2) - vlaški manastir: Manastiru Tvrdošu vlaškome (Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 48:162) - bez atribucije: Kod bijele u Tvrdoša crkve (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 129:184)
Geografski položaj
42° 43’ N, 18° 17’ ESelo u BiH. Nalazi se u Hercegovini (Republika Srpska), zapadno od puta Dubrovnik–Trebinje.
Istorijat
Selo se zove još i Tor jer je zasnovano na nekadašnjim torinama manastira Tvrdoša. Smešteno je na ravnom terenu koji se jednim potokom deli na dva dela: na desnom od tih delova je selo, a na levom manastir. Seosko groblje je kod manastira, a tu su se kopali i svi pravoslavni hrišćani iz Dubrovnika, jer im je kao „šizmaticima” bilo zabranjeno da se tamo sahranjuju. Tek kada su Dubrovnik osvojili Francuzi, počele su na gradskom groblju i pravoslavne sahrane, a to se produžilo posle i pod austrijskom vladavinom.
Porodica Jelići iz sela Tvrdoša smatra se najstarijim bratstvom u Zupcima. Priča se da je jedan Jelić iz Zubaca pratio sv. Vasilija Ostroškog na putu iz Tvrdoša pod Ostrog sredinom XVII v., i da stoga u njihovom bratstvu mora uvek neko biti bogat.
Kod Vuka u Rječniku: „pust veliki manastir kod Trebinja u Trebišnici”.
Epski kontekst
U SM 129 pominje se kao „bela crkva” kod koje Riđanin Rade sahranjuje svoje šurake Vitkoviće, koje su Turci isekli na prevaru, a on ih dostojno osvetio. Pesma Vuk VI 48 opeva rušenje manastira i odlazak njegovih kaluđera u Ostrog.
Manastir južno od Trebinja, kod sela Tvrdoši, po kome je dobio ime. Crkva Uspenja Bogorodice. Manastir su obnovili trebinjski mitropoliti Visarion i Jovan 1509. Prema narodnom predanju, manastir je zadužbina kralja Milutina (1282–1321). Prvi put se pominje 1400, a od 1501. češće se navodi u izvorima. Godine 1510. freske je za crkvu Uspenja Bogorodice uradio dubrovački slikar Vicko Lovrov. Posle obnove Pećke patrijaršije, u Trebinju je osnovana nova eparhija čija je katedra bila smeštena u Tvrdošu sve do 1690. Tvrdoš je bio centar nacionalnog okupljanja i dogovora oko ustanaka protiv Turaka. U velikom austrijsko-turskom ratu tvrdoški monasi su otvoreno stali na stranu Mlečana. Kad su Turci 1693. zauzeli manastir, neki monasi su se sklonili u Hercegovinu, a veći deo je otišao u Boku Kotorsku, gde su osnovali manastir Savinu kod Herceg Novoga. Samo nekoliko staraca kaluđera ostalo je i dalje pod turskom upravom, a oni su se sklonili u Duži i tu udarili temelj današnjem manastiru Duži. Godinu dana kasnije manastir su zauzeli Mlečani, ali nisu dugo ostali u njemu jer su bili primorani da ga napuste. Prilikom povlačenja, oni su ga digli u vazduh.
Literatura
1903 | Ђурић-Козић, Обрен: Шума, Површ и Зупци у Херцеговини, Српски етнографски зборник, II/5, 1105-1293. [1205-1206] |
1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [405] cobiss |
2002 | Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002 [tom 3] cobiss |
2003 | Јанковић, Ђорђе: Манастир Тврдош, Требиње cobiss |