TRUBJELA, Trubjelo
Etimologija
Verovatno pseudojekavizam od *trubilo, množina *trubila, ‘mesto sa kojeg se trubi (na uzbunu)’. (A.L.)
Atribucija
Trubjela
- kula: Grad Omutić i Trubjela kula (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 5:107)
- bez atribucije: Suminuše Ploču i Trubjelo (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 8:109), Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 52
Geografski položaj
42° 44’ N, 18° 46’ E
Istorijat
Mesto između Nikšića i Rudina u Crnoj Gori, 14 km zapadno od Nikšića.
U epsko doba to je bila pogranična karaula (tj. pandurska stanica) u Rudinama. U Omutiću i Trubjeli bili su smešteni manji odredi pandura sa zadatkom da čuvaju tursku granicu od upada Crnogoraca.
Kod Vuka: „pandurnica u Rudinama”.
Epski kontekst
U Vuk IV, 5 pominje se kao simbol sigurnosti, kakav se – iz vizure govornika Turčina – može postići samo u gradu:
Od šta ćemo stražu da čuvamo?
Za nama su dva bijela grada:
Grad Omutić i Trubjela kula,
A iznad nas sve Nikšićke ovce:
Slobodno je, kako i u gradu (105–109).
Pominje se još i u kontekstu pogibije Alaj-bega Čengića (Vuk IV, 8) i Bibića Zeinila (Vuk IV, 52).
Literatura
 | 1954 | Латковић, Видо: Белешке, објашњења и речник у: Вук Стеф. Караџић, Српске народне пјесме, књига четврта, Штампано поводом стопедесетогодишњице Првог српског устанка, «Просвета», Београд. [493] |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |