TUZLA
Tuyla, Filipoi'ev trg iyme]u dva rata
Tuyla daas
Istorijski nazivi
Salinae, Salines, Soli, Tur
Etimologija
Od tur. tuzlu ‘slan’, pridev od tuz ‘so’, po tamošnjim rudnicima soli, odatle i raniji nazivi stsrp. Solь, mađ. Sow, lat. Salinae (posvedočen oko 950. kod Porfirogenita kao Salēnés). (A.L.)
Atribucija
- šeher donja: Prihvatiti šeher Tuzlu dônju (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 16:12)
- šeher i gornja i donja: Šeher Tuzlu i gornju i donju (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 16:13)
- i donja i gornja: Uzet Tuzlu i donju i gornju (KH II,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga II, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH II) 73:64)
- bez atribucije: I od Tuzle Tuzlu kapetana (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 35:40); Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 34; Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 56; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 62
Geografski položaj
44º 33’ N, 18º 41’E
Grad u BiH. Nalazi se u s/z Bosni, na obe strane reke Jale, pritoke Spreče, u j/z podnožju planine Majevice.
Istorijat
U rimsko doba na mestu današnje Tuzle bilo je mesto Salinae (Solane) zabeleženo u obliku „ad Salinas”. U X v. Konstantin Porfirogenit ga pominje kao jedno od šest naseljenih mesta pod imenom Salēnés - „u srpskoj zemlji” i u istoimenoj župi. Od XIII v. je u sastavu bosanske države, pod imenom Soli u župi Sol (prvi pomen 1225). Spominje se i 1244. u povelji koju Bela IV izdaje Bosanskoj crkvi. U gradu je postojao franjevački samostan iz srednjeg veka koji se još uvek pominje i 1514.
Turci su osvojili Soli 1463. i dali im današnje ime. Posle Karlovačkog mira 1699, u Donjoj Tuzli izgrađuju palanku sa čardakom iznad ulaza. Između 1717. i 1730. osnovana je Tuzlanska kapetanija, a 1760. porušena je palanka i na njenom mestu do 1768. sazidana tvrđava od kamena. Oko većeg dela naselja izgrađen je bedem sa 4 kapije: Starom, Džindijskom, Jalskom i Poljskom.
Tuzla je pripadala Zvorničkom sandžaku. Sredinom XVIII v. u tuzlanskom kraju je često dolazilo do pobuna raje zbog velikih nameta. U Tuzli je 1831. održan sastanak bosanskih kapetana koji su se suprotstavili reformama sultana Mahmuda II i tražili autonomiju Bosanskog pašaluka. Borbe su vođene 1832. i 1850. Austro-Ugarska je 1878. uzela Tuzlu bez borbe i držala je sve do 1918.
Epski kontekst
U hrišćanskim pesmama pominju se Tuzla kapetan (Vuk III, 35; Vuk IV, 34; Vuk VII, 56 ; SM 62) i njegov sin Mahmut-beg (Vuk III, 35), a u muslimanskim sam grad se javlja u kontekstu neuspelog hrišćanskog pohoda na Zvornik (KH I, 16; KH II, 73).
Literatura
 | 1957 | Vego, Marko: Naselja bosanske srednjevjekovne države, Svjetlost, Sarajevo cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. cobiss |
| 1975 | Handžić, Adem: Tuzla i njena okolina u XVI vijeku, Sarajevo. cobiss |