TUPAN
Etimologija
Pre metaforična upotreba reči tupan ‘bubanj’ (grč. týmpanon) za zaravnjeno brdo, nego izvedenica od prideva tup. (A.L.)
Atribucija
- bez atribucije: Vrag donese od Tupana Panta (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 1:24)
Geografski položaj
43° 29’ N, 19° 8’ E
Selo u Banjanima (Crna Gora).
Istorijat
Gledano izdaleka, Tupan izgleda više ravan nego brdovit, te se stoga njegov srednji deo zove Tupanjska ravan. Kraj ni po čemu ne liči na selo nego na jedan slabo naseljen karstni prostor, bezvodan i divalj.*
Selo se deli na Gornji (zapadni) i Donji (istočni) Tupan. U Donjem Tupanu su zaseoci Dolovi, Lastva, Cerovica itd.
U antičko doba ovuda je (preko Mataruškog groblja) išao rimski put od Epidaura do Anderve.
Epski kontekst
Pesma Vuk IV, 1 pominje poturicu „od Tupana Panta” kao pravog krivca za smrt Perovića Batrića, iako osveta ne pogađa njega već Osmana Ćorovića.
Literatura
 | 1949 | Томић, Светозар: Бањани, Српски етнографски зборник LIX/31. [351-355*] cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1971 | Килибарда, Новак: Никшић у народној епици, Годишњак Педагошке академије у Никшићу, 2, Никшић. |
| 1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [404] cobiss |
| 1976 | Tabula Imperii Romani. Naissus, Dyrrhacion-Scupi-Serdica-Thessalonike, Slovenska akademija znanosti in umetnosti, Ljubljana 1976. [128] cobiss |