TRNJINE
Atribucija
- selo: Velestovo i selo Trnjine (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 15:40); Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 53; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 13, 170 - ravne: Petu posla na Trnjine ravne (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 54:48) - nakraj Gore Crne: I Trnjine nakraj Gore Crne (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII)15:21), SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 13 - bez atribucije: Da čekamo na Trnjine Turke (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 12:24); Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 15; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 13, 22
Geografski položaj
42° 33’ N, 18° 51’ ESelo u Crnoj Gori. Nalazi se oko 10 km s/z od Kčeva.
Istorijat
Zajedno sa Rovinama, jedno od najstarijih sela plemena Male Cuce. Odatle su se Malocuce, isto kao i Veljcuce, od kraja XVIII v. počele širiti dalje na sever i zahvatile ceo veliki prostor do planina Tisovca, Guke i Krotinje na zapadu, pa dalje zapadno od Vitih stijena i od vrha Pustoga lisca, a na severu do cucke granice prema Rudinama. Veliki broj malih naselja koja su u tom prostoru nastala obuhvata se predelnim imenima u tri veće grupe: severno i severozapadno od Trnjina je Pretin do, a severno od njega Kobilji do i Vrljerog.
Trnjine su glavno selo istoimenog predela, a njegovi stanovnici se nazivaju Trnjinari.
Epski kontekst
Prema pesmi, u Trnjinama je „bijela Roganova kula” (Vuk VIII, 15; SM 13) i Roganović knez (Vuk VIII, 54), a uz njega i Đuro Tripković (Vuk VIII, 53). Glavni razlog za ponovljene napade na Trnjine formulisan je u pesmi SM 13 na sledeći način:
na Trnjine na kraj Gore Crne,
u njemu mi čudan šićar kažu:
b’jele ovce, konje i volove,
što su oni kleti Trnjinari
sve iz naše zemlje ugrabili!
Opaliću kulu Roganovu,
na koju se turske glave suše
i u koju tursko robje vode,
te ih nama daju na otkupe (6–15).
Trnjine se dalje pominju i u kontekstu boja na Krusima 1796. (SM 170).
Literatura
1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [401] cobiss |