TETOVO

sl1

Tetovo, ostaci tbrđave

sl1

Tetovo, panorama

Istorijski nazivi

Onej, Polog, Htetovo, Kalkandelen

Etimologija

Stsrp. 1299 u Htětovoj, 1337 v Htětově, pridev, prvobitno u ženskom rodu prema vьsь ‘selo’, od ličnog imena, po poreklu verovatno trpnog prideva *xъtětъ, up. stčeš. Chotěn. (A.L.)

Atribucija

Geografski položaj

42° 0’ N, 20° 58’ E   
Grad u Makedoniji.

Istorijat

Glavni grad oblasti Polog, ispod Šar-planine.
Tetovo je jedno od najstarijih naselja u Makedoniji. Na njegovom mestu u antičko doba bio je grad Onej koji se posle II v. pre n.e. više ne pominje sve do XII v. kada se javlja mesto Polog. U poveljama iz XIV v. prvi put je posvedočeno i selo Htetovo.
Pošto su ga osvojili krajem XIV v., Turci su Tetovu dali ime Kalkandelen. U tursko vreme selo Tetovo je preraslo prvo u istočnjačku palanku, a potom u grad koji je jedno vreme bio i sedište pološkog episkopa. Taj je grad, međutim, gotovo u celosti uništen pri upadu Austrijanaca 1689. U prvoj polovini XIX v. Tetovo je dobilo tvrđavu na susednom brdu Baltepe i palo pod vlast paša Arbanasa koji nisu bili pokorni sultanu u Carigradu. Ove paše su bile na zlu glasu po okrutnostima, pljačkama i ubistvima hrišćana. Tetovo se oslobodilo njihove strahovlade tek 1912.
U blizini Tetova je manastir Lešak sa crkvom sv. Atanasa i Bogorodičinom crkvom iz XIV v. Kod Vuka u Rječniku: „mjesto u staroj Srbiji k jugoistoku. Turci u Tetovu govore Turski i Arnautski, a Hrišćani Srpski, i to bolje nego i u Krčavi i u Gostivaru. Oko Tetova ima sela u kojima su ljudi zakona Turskoga a govore Srpski”.

Epski kontekst

Pesme ga pominju u kontekstu boja na Deligradu 1806. (SM 63) i u okviru bune bosanskih Turaka protiv sultana i nizama, koja je, pod vođstvom Husein-paše Gradaščevića poznatog kao Zmaj od Bosne, trajala od 1831. do 1850. (SM 62).

Još i: Tetovo kod Zenice (BiH).

Literatura

book1922Костић, Коста: Наши нови градови на југу, http://sr.wikisource.org/sr-el/Наши_нови_градови_на_југу  cobiss
book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  cobiss
book1971Marković, Jovan Đ.: Gradovi Jugoslavije, Beograd.  cobiss
book1973Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973.  [394]  cobiss
book1975Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975.  [3:436]