TEMIŠVAR
Temišvar, Trg jedinstva sa srpskom pravoslavnom crkvom i palatom srpskog episkopa
Temišvar 1910.
Istorijski nazivi
Тамишьварь, Temeswar, Temesvarinum, Temschwar, Timisoara
Etimologija
Mađ. od 1315. Temesvár ‘grad na reci Tamišu’. Ime reke mađ. Temes, rum. Timiş, s.-h. Tamiš svodi se, preko slov. *Tьmišь, na predsl. Tíbisis, Tibisia, verovatno ‘močvarna reka’, sa kolebanjem m/b kao u Bárgos/Márgos ‘Velika Morava’. (A.L.)
Atribucija
- grad: Temišvaru gradu na bedeme (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 32:4); KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 2 - bijeli grad: Od bijela grada Temišvara (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 2:504)
- carev grad: Od careva grada Temišvara (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 2:350)
- carski grad: Iz carskoga grada Temišvara (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 2:369)
- bez atribucije: Ode vojska pravo Temišvaru (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 2:1053), Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 32
Geografski položaj
45° 44’ N, 21° 13’ E
Grad u Rumuniji (Banat).
Istorijat
U vreme turske okupacije, u Temišvaru su bile dve palanke: Velika, danas gradsko jezgro Temišvara, i Mala (danas deo grada koji se zove Fabrika). Prilikom povlačenja 1716. Turci su spalili Malu Palanku, ali su je Austrijanci obnovili i u njoj smestili industriju (otud ime).
Srbi su se naselili u Temišvaru pre turskih osvajanja u XVI v. Verovatno su imali crkvu brvnaru jer su Austrijanci 1716, prilikom oslobađanja grada, zatekli u Temišvaru srpskog episkopa i drvenu crkvu sa tornjem. Ta je crkva izgorela, a sadašnja je podignuta između 1745. i 1748.
Istorija Temišvara neposredno je povezana sa naporima da se turska osvajanja zaustave na ulazu u centralnu Evropu, zbog čega je grad često bio zborno mesto hrišćanskih vojski. Janoš Hunjadi (epski Sibinjanin Janko) napravio je u temišvarskoj tvrđavi stalnu vojnu bazu iz koje je 1443. krenuo u dugotrajnu kampanju sve do Varne. Kada je popravio i utvrdio dvorac i tvrđavu, Hunjadi je u Temišvar preveo i svoju porodicu. U drugoj polovini XV v. u gradu su izbili veliki sukobi među lokalnim plemstvom otežani još i sve češćim turskim napadima. U leto 1514. izbila je i seljačka buna u okviru koje je Temišvar osvojen i pretvoren u ustaničko uporište.
Tokom turske uprave koja je trajala 164 godine, Temišvar je imao značajnu ulogu u ustanku iz 1594. u kojem su se Srbi i Rumuni ujedinili protiv zajedničkog neprijatelja. Ovaj ustanak je bio u tesnoj vezi sa borbom za nezavisnost koju je pokrenuo rumunski vojvoda Mihailo Hrabri (Mihai Viteazul). Dve godine kasnije (1596) on je poslao 4.000 svojih vojnika kao pomoć u opsadi Temišvara (koji je bio pod Turcima). Opsada nije uspela, ali je 1600. svejedno ponovljena jer vojvoda nije odustajao od svog plana da otme Temišvar od Turaka.
U XVII v. Temišvar je bio poprište ratova između Osmanskog carstva i Habzburške monarhije. Posle više pokušaja (1689, 1696, 1716), Eugen Savojski je konačno oteo Turcima Temišvar u oktobru 1716. (o tome peva pesma Vuk VIII, 32). Time je u gradu uspostavljena vlast Habzburga koja je trajala bez promene punih dvesta godina. U to doba Temišvar je često nazivan "Mali Beč".
Epski kontekst
Muslimanska pesma (KH I, 2) pominje Temišvar u kontekstu jedne od opsada dok je grad bio pod Turcima, najverovatnije u XVII v. (vide ), a Vukova (Vuk VIII, 32) opeva pad Temišvara u hrišćanske ruke 1716. pod opsadom princa Eugena Savojskog..
Literatura
 | 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [3:276, 286] |
| 2002 | Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002 [tom 3] cobiss |