RIJEKA CRNOJEVIĆA, Rijeka, Rijeka Crna, Rijeka Crnovića

sl1

Rijeka Crnojevića, naselje

sl1

Rijeka Crnojevića, Pavlova strana (oblast i reka)

Etimologija

U narodu i u starim zapisima prosto Rijeka, najranije 1485. u povelji Ivana Crnojevića: u rěcě; Crnojevića je administrativni i knjiški dodatak, radi razlikovanja od drugih mesta istog imena. (A.L.)

Atribucija

Rijeka

Rijeka Crna Rijeka Crnovića Rijeka Crnojevića

Geografski položaj

43° 18’ N, 19° 13’ E   
Varoš u Crnoj Gori.

Istorijat

Grad u staroj Zeti. Plašeći se najezde Turaka i brzog pada skadarskog Žabljaka, Ivan Crnojević, u narodu poznatiji kao Ivan-beg, preselio je u drugoj polovini XV v. prestonicu, a zatim i mitropoliju sa Vranjine na Obod, brdo iznad tadašnjeg mesta Rijeke. Tako Obodski grad postaje mesto stolovanja kuće Crnojevića. Prva ćirilična knjiga na slovenskom Jugu štampana je u štampariji Crnojevića, koja je po donošenju iz Mletaka, krajem XV v., bila smeštena na Obodu.
Na Rijeci Crnojevića nalazio se zimovnik Petrovića, jer je ovde klima blaža nego na primorju. Čuveni most preko reke podigao je 1853. knjaz Danilo, a onaj veći, koji povezuje Rijeku sa Virpazarom, knjaz Nikola 1905.
Tokom XIX i početkom XX v. Rijeka Crnojevića je bila najjači pazar na ovom delu Balkana. U Rijeci su živeli i trgovali pripadnici sve tri vere, a za najbolje trgovce smatrani su muslimani.

Epski kontekst

Pesme je pominju u raznim kontekstima: istrage poturica 1707. (SM 9), boja na Visočici 1796. (SANU IV, 19), boja na Sitnici 1849. (Vuk VIII, 63), bitke za Žabljak 1852. (Vuk IX, 4), pohoda Omer-paše Latasa na Crnu Goru 1852–1853. (Vuk VIII, 73; Vuk IX, 1), bitke na Skadarskom jezeru 1858. (Vuk IX, 19), boja na Grahovcu iste godine (Vuk IX, 14), smrti knjaza Danila1860. (Vuk IX, 22) itd.

Literatura

book1948Јовановић, Ј.: Стварање Црногорске државе и развој Црногорске националности, Обод-Цетиње. Drugo izdanje 2001.]  cobiss
book1959Шкриванић, Гавро А.: Именик географских назива средњовековне Зете, Титоград.  [92]  cobiss
book1975Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975.  [3:70]