RAČA
Manastir Rača "ukraj Drine"
Sremska Rača
Etimologija
Po srp. letopisu XV–XVI v. kralj Dragutin podigao je hram Vaznesenja vь Jadrěhь na recě Drine zovomь Raču. Obično se tumači kao pridev na -jь u ženskom rodu prema rěka od rak, up. Rakovica. U nekim slučajevima se ipak mora pretpostaviti u osnovi lično ime *Radъkъ ili *Ratъkъ, Ratko, dakle *Radьča ili *Ratьča > Ratča, up. pisanje u latinskim ispravama Ratcha, Rachcha, Raccha, polj. hidronim Radcza, pored oblika muškog i srednjeg roda polj. Radecz, češ. Radeč, sln. Rače pored Radeče. (A.L.)
Atribucija
- crkva: Raču crkvu ukraj vode Drine (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 24:31) - prebijela: Da vidite Raču prebijelu (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 37:41) - ukraj Drine: Dok zapalim Raču ukraj Drine (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 24:311), KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 32
Istorijat
1. Selo (43° 36' N, 19° 30' E) i istoimeni manastir u Srbiji, na ušću reke Rače u Drinu.
Po predanju, manastir je podigao kralj Dragutin krajem XIII v. Više puta je rušen i obnavljan, a 1795. obnovljen je zaslugom hadži Melentija Stevanovića, koji je rođen u Birču, u s/i Bosni (umro 1824).
Kod Vuka u Rječniku: „1) rijeka u Sokoskoj nahiji. 2) namastir na toj rijeci. 3) Njemački grad na lijevom brijegu Save (prema utoku Drine u Savu). 4) selo kad [sic] ovog grada. 5) selo, kao mala varošica u Šumadiji u nahiji Kragujevačkoj”.
2. Varoš u Srbiji, na ušću Bosuta u Savu. Nekada tvrđava i stari grad Racha u Sremskoj Rači na Savi.
Epski kontekst
1. Pominje se u kontekstu početka bune protiv dahija:
I pogubim Adži-Melentija,
Koj' je iš'o preko mora sinjeg,
Te je vlašku ćabu polazio,
Pak se uzgred u Stambol svratio,
I od cara ferman izlagao
Za stotinu žutijeh dukata,
Da vlasima bogomolju gradi,
Da je gradi za sedam godina,
Načini je za godinu dana,
Evo ima šest godina dana
Kako zida pokraj crkve kule,
A u kule nabavlja džebanu
I po mraku topove privlači;
Vidiš, joldaš, da se nečem’ nada! (Vuk IV, 24:311–325)
2. Pominje se u muslimanskoj pesmi „Filip Madžarin i gojeni Halil“ (KH I, 32) u sklopu trajektorije po kojoj će Filip Madžarin osvajati sultanove zemlje:
Veliku ću vojsku pokupiti,
Udriću ti bijelu Stambolu.
Udariću, pa ga prihvatiti;
Krenut vojsku niz Tuna-jaliju,
Karavlaškoj ondar udariću,
Udriću ti gradu Ibrailu,
I Ismajlu gradu udariću;
Karavlašku svu ću prihvatiti,
Na Hršavu vojsku preturiti,
Na Srbiju s vojskom udariću,
Udriću ti stojnom Biogradu
I Semendri niže Biograda.
Svud ću moju turiti sudiju,
Daleko ću ruku opružiti,
Na Raču ću vojsku izvoditi,
Pa na Savu tumbas namjestiti,
Na Muhač ću vojsku izvoditi,
Sve suhijem ja ću udariti,
I Os'jek ću tebi prihvatiti,
Svaki kralj će indat opraviti,
Udriću ti Jegri i Budimu.” (138-158)
Literatura
 | 1880 | Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, I-XIV, Zagreb, с1880-1952. |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. [s.v. Grad] cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [3:43] |
| 1975 | Вукановић, Т. П.: Насеља у Србији у доба првог српског устанка 1804-1813. год., Врањски гласник XI, Врање, 1-171. [162] |
| 1994 | Гавриловић, Јован: Речник географијско-статистични Србије, Београд. [138] cobiss |