RIG

Atribucija

Geografski položaj

Neutvrdiva ubikacija.

Epski kontekst

Daničić navodi dva značenja imena Rig: 1) kralj (lat. rex), kao u „рыга срьпскы ижє нарицаємы Лазарь“; 2) muško ime.
Pominje se samo u ove dve muslimanske pesme i gotovo je nemoguće ubicirati ga na savremenim geografskim kartama. Čak i relativno određen geografski kontekst:

Modar s' oblak uz nebo podiže
Nisko dolje od zemlje nimačke,
Od Karlovca i Riga bijela (MH IV, 34:4–6)

zapravo ne daje nedvosmislenu informaciju, makar i polovičnu, jer Karlovac može biti i grad u Hrvatskoj i grad u Sremu (Sremski Karlovci). U oba slučaja epska odrednica «nemački» imala bi smisla jer ne označava stvarnu etničku pripadnost, već stoji kao sinonim za termin «hrišćanski», jednako kao i »vlaški« i »pogani«. Siže pesme otklanja tu zabunu jer je iz njega lako zaključiti da se radi o Karlovcu u Hrvatskoj. Pitanje Riga ostaje, međutim, nerešeno jer mesta pod tim imenom nema, ni kod jednog ni kod drugog Karlovca..
Pesma EH 12 peva o neuspelom napadu „Pavla đenerala“ na Udbinu (jednom od mnogih koji su se morali desiti pre 1689. kada je Udbina prešla iz turskih u hrišćanske ruke). Ivan Višić, gospodar grada Riga, poginuo je – prema pesmi – u tom napadu, Rig sa okolinom je opljačkan, a Višićeva udovica odvedena u Udbinu:

Što je sela oko Riga bilo,
Sve su dica sela popalila.
Porobiše, vatrom popališe
------------------------
Poćeraše roblje iz kaura.
Što su dica tude naplaćkala,
Povedoše Višića gospoju. (845-847, 852-854)

Osim toga još i: Riga, glavni grad Latvije, na istoimenoj reci; možda i Bili Brig u Slavoniji (Hrvatska), pri čemu bi atribucija „bili, bijeli“ bila u stvari deo ojkonima.

Literatura

book1975Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975.  [3:49]