OTOKA
Istorijski nazivi
Insula, Adai Kebir
Etimologija
Varijanta naziva otok < *ob tokъ ‘mesto optečeno vodom’. (A.L.)
Atribucija
- careva palanka: Od Otoke, careve palanke (KH III,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, Iz rukopisne ostavštine Koste Hörmanna, redakcija, uvod i komentari Đenana Buturović, Sarajevo, 1966. (KH III) 8:561)
- bijela: Već ga goni ka Otoci b’jeloj (MH VIII, 4:67)
- pusta: A kad dođe na Otoku pustu (KH III,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, Iz rukopisne ostavštine Koste Hörmanna, redakcija, uvod i komentari Đenana Buturović, Sarajevo, 1966. (KH III) 10:449)
- niže Temišvara: U Otoci niže Temišvara (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 2:2)
- bez atribucije: Od Otoke Kunu Asan-agu (Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 49:110); Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 69; Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 6; MH VIII, 4; EHMuslimanske narodne junačke pjesme, sakupio Esad Hadžiomerspahić, u Banjoj Luci, 1909. (EH) 4; KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 2, 32; KH II,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga II, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH II) 61, 75; KH III,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, Iz rukopisne ostavštine Koste Hörmanna, redakcija, uvod i komentari Đenana Buturović, Sarajevo, 1966. (KH III) 10
Epski kontekst
1. Stari grad na ostrvu u reci Uni (BiH), kod istoimenog mesta, 8 km severno od Bosanske Krupe. U turskim izvorima Adai Kebir („veliki otok”).
Spominje se 1264. pod latinskim imenom Insula. Knezovi Blagajski su držali grad Otoku i pre toga, preko svojih kastelana. U varoši Otoci je sagrađen franjevački samostan.
Turci su grad zauzeli 1565. i spalili ga zajedno sa samostanom. Pošto je obnovljena, Otoka je bila u sastavu Krupske kapetanije i imala skelu preko Une. Napuštena je 1838.
Pesme pominju u Otoci Pavla Mandušića (MH VIII, 4), Kunu Asan-agu (Vuk VI, 49), Tala (Vuk VI, 69; Vuk VII, 6) i Hasana od Otoke (KH I, 32), Aliju Alagića (KH III, 10), agu Tokaliju (KH II, 61), Krilić Šaban-agu (KH II, 75) i starog Kahrimana (EH 4).
2. Na koju se Otoku ispod Temišvara misli u KH I, 2 nije lako utvrditi. Na današnjim mapama ispod Temišvara nema nijednog mesta sa takvim imenom.
Literatura
 | 1953 | Kreševljaković, Hamdija: Stari bosanski gradovi, Naše starine I, Sarajevo. cobiss |
| 1957 | Vego, Marko: Naselja bosanske srednjevjekovne države, Svjetlost, Sarajevo cobiss |
| 1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. [s.v. Grad] cobiss |