OSTROGON, Ostrug
Ezstergom
Ostrogonska tvrđava
Istorijski nazivi
Strigonium, Gran, Esztergom
Etimologija
Mađ. Esztergom, slč. Ostrihom od slov. *Strěgom-jь, prisvojni pridev od ličnog imena *Strěgom ‘pažen, negovan’, up. češ. toponim Střehom, polj. na dva mesta Strzegom (Kiss I 209). (A.L.)
Atribucija
Ostrogon
- bez atribucije: Od Budima i od Ostrogona (SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 68 :39)
- bili: Otiskoše do Ostruga bila (MH IV,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/4. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga četvrta, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1899. (MH IV) 43:497); MH IV,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/4. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga četvrta, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1899. (MH IV) 49 - bez atribucije: U Ostrugu konak učinili (MH IV,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/4. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga četvrta, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1899. (MH IV) 43:498); MH IV,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/4. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga četvrta, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1899. (MH IV) 49
Geografski položaj
47° 47’ N, 18° 45’ E
Grad u Mađarskoj, na desnoj obali Dunava, s/z od Budima.
Istorijat
Nemačko ime Gran, u starim izvorima Strigonium.
Čuven kao sedište nadbiskupa koji od 1279. nosi naslov „Primas Ugarske”. Njemu je 1315. kralj Karlo Robert potvrdio raniju povelju kralja Bele IV, pa su mu – uz Ostrogon – pripali i Komoran sa zaseocima i selima i sve što je ovom pripadalo. U turskim rukama je bio 1543–1683. s prekidom od 10 godina (1594–1605).
U XV v. Ostrogon su u velikoj meri naselili Srbi, kraljevski šajkaši, tako da se s vremenom u podgrađu razvila srpska varoš. Opustela je u XVI v., a u drugoj polovini istog veka ponovo je naseljena. Posle oslobođenja od Turaka 1683. razvila se u tipično zapadnoevropsko barokno mesto.
Epski kontekst
Pominje se u kontekstu turskog zauzeća Budima 1541. (SANU III, 68). Muslimanske pesme u Ostrugu pominju Cifru Hasanagu (MH IV, 43), odnosno Fazlipašu (MH IV, 49).
Literatura
 | Радонић, Јован: Путовања Евлије Челебије по српским и хрватским земљама, Годишњица Николе Чупића, 1910, XXIX, 33-101; 1911, XXX, 259-291; 1912, XXXI, 233-297. [1911:285, nap. 32] |
| 1887 | Витковић, Гаврило: Прошлост, установа и споменици угарских краљевих Шајкаша, Гласник Српског ученог друштва 67. [87] |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [2:241] |
| 2002 | Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002 [tom 2] cobiss |