OSIJEK, Oseg, Osek, Osik, Osjek

sl1

Sulejmanov most i turski Osjek 1684.

sl1

Trg Sv. Trojstva sa Petraševim spomenikom kugi

Istorijski nazivi

Mursa, Esseg, Eszek, Essekinum

Etimologija

U srpskim letopisima ekavski Osek (Даничић 2, 243). Od os(ij)ek, ik. osik ‘obor, tor’ < *ob-sěkъ, od opseći, ili osjek < *ot sěkъ ‘strmina, padina’. Antičko ime Mursa verovatno panonsko ilirska reč za ‘močvaru’. Up. Skok III 249a; Kiss 208b. (A.L.)

Atribucija

Osijek

Oseg
  • bez atribucije: A Dravu vodu [pribrodio] baš na Osegu (ER 124:48)
Osek Osik Osjek Osječki grad

Geografski položaj

45° 32’ N, 18° 44’ E   
Mesto u Hrvatskoj.

Istorijat

Stari utvrđeni grad na Dravi, oko 25 km uzvodno od ušća Drave u Dunav.
U rimsko doba na tom je mestu bio grad Mursa kroz koji je vodio put Poetovio (Ptuj) – Sirmium (Sremska Mitrovica). Mursa je bila sedište rimske rečne flotile i kod nje je podignut most preko Drave. Za vreme cara Hadrijana imala je status kolonije. Sa dolaskom hrišćanstva postaje sedište biskupije, a kasnije i uporište arijanske jeresi. Mursu su prvo opustošili Goti, a 441. razorili su je Huni. Poslednji put se po svom latinskom imenu pominje 591. kada su je uništili Avari.
Novo naselje je podignuto zapadno od starih ruševina, pretpostavlja se već 1091. Ime grada Osek/Osijek, u sačuvanim mađarskim ispravama zapisano kao Eszek, prvi put se spominje 1196. kao posed cistercitske opatije Cikador, a potom u XIV i XV v. kao posed porodice Korođi. Trebalo je da brani Slavoniju od napada sa istoka, ali se predao Sulejmanu Veličanstvenom 8. avgusta 1526. dok je turska vojska još bila pod Ilokom. Iste godine, prilikom pohoda na Mohač, Turci su podigli kod Osijeka pontonski most i spalili ga za sobom, a stalni je podignut tek 1566. prilikom turskog pohoda na Siget.
Turci su držali Osijek do 1687. Dve godine potom postavljena je gradska uprava, a 1698. Osijek dobija i sopstvenu gradsku povelju. Između 1712. i 1719. izgrađena je i nova tvrđava. Tokom XVIII i XIX v. bio je čuven po svilarstvu.
Za razliku od rimske Murse, koja se nalazila u srednjem delu Donjeg grada, turski Osijek je bio smešten u današnjoj Tvrđavi. Turci su obnovili grad, a u vreme Sulejmana II podignuta je u njemu velika džamija. U tursko vreme grad su naseljavali samo muslimani, a sastojao se od srednjeg i unutrašnjeg grada, podgrađa i panađura.
Posle odlaska Turaka, osim Gornjeg i Donjeg grada, Tvrđave i Unutrašnjeg grada, 1792. novodoseljeni Nemci iz Bačke i Banata osnovali su Novi grad, najmlađi deo Osijeka.

Epski kontekst

Pesma KH I, 17 peva o jednom od neuspelih hrišćanskih napada na Osijek, i o pogibiji bega Ljubovića tom prilikom (mada se za njega smatra da je poginuo u Crnoj Gori, tokom bitke na Trnjinama 1717). Međutim, u komentaru priređivača Koste Hermana, stoji sledeće: „Pričao mi je stari prijatelj Musliman, komu sam kazao ovu pjesmu, kako i danas mnogi starci čvrsto kazuju, da je jedan gazija Ljubović doista poginuo pod Osijekom, i da mu je turbe ondje bilo, sve dok ga ne razbiše u boju, kad su Turke iz Osijeka potisnuli. Ovaj boj kod Osijeka biće da je onaj od godine 1521., u kojem je također sudjelovao gazi Husrev beg” (KH I, str. 606).
Ostale pesme u Osijeku pominju izvesnog Osman-bega (KH III, 8; MH IV, 46, 49), a pre turskog vremena vojvodu Momčila, „duku od Osika” (MH I, 25).
U pesmi sa arhaičnim motivom odlaska na megdan u ime mrtvog pobratima i na njegov poziv („Junak škropi junakove kosti“ – MH IX, 29), Osik se javlja kao planina (U Osiku, visokoj planini – 27).

Literatura

bookРадонић, Јован: Путовања Евлије Челебије по српским и хрватским земљама, Годишњица Николе Чупића, 1910, XXIX, 33-101; 1911, XXX, 259-291; 1912, XXXI, 233-297.  [94, nap. 27]
book1887Витковић, Гаврило: Прошлост, установа и споменици угарских краљевих Шајкаша, Гласник Српског ученог друштва 67.  [87]
book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  cobiss
book1970Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980.  [s.v. Grad]  cobiss
book1971Marković, Jovan Đ.: Gradovi Jugoslavije, Beograd.  [119-127]  cobiss
book1973Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973.  [287]  cobiss
book1975Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975.  [2:243]