OSTROG
Ostrog, gornji manastir
Ostrog, donji manastir
Etimologija
Postojala je i neretljanska tvrđava Ostrog i kod Makarske, beleži je Porfirogenit. Stari slovenski naziv za mesto utvrđeno palisadom, u tom značenju posvedočen staroslovenskim ostrogъ, up. dalje rus. ostrog, polj. ostróg, češ. ostroh ‘tamnica’, izvedeno od *ostrъ ‘oštar’, ili, pre, od korena koji je u strog, straža (Skok II 573b, III 343a). (A.L.)
Atribucija
- stara građevina: U Ostrogu, staru građevinu (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 52:2)
- sveti manastir : U Ostrogu svetom manastiru (Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 48 :254), Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 1 - bijeli manastir : Od Ostroga b’jela manastira (Vuk V III, 74 :403)
- granica : I on ode na Ostrog granicu (Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 5 :269) - bijeli : I otide bijelu Ostrogu (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 60 :6) - bez atribucije: Pod Ostrogom igumnu Đorđiju (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 48:161), Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 37; Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 60, 61, 73, 74; Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 6, 32
Geografski položaj
Razvaline grada u Crnoj Gori, kod Ostroškog manastira.Istorijat
Grad u staroj ili Gornjoj Zeti (Zeta Superior), u istoimenoj župi, na lokalitetu Gradac oko 12 km j/i od Nikšića.
Spominje se 1441. u vlasti hercega Stjepana, a kasnije njegovog sina Vladislava. U povelji kralja Alfonsa V iz 1444. pominje se „Ostroch, castello con lo contato ali confini de Albania”. Iako se vrlo određeno pominje u izvorima i treba da leži u blizini kasnijeg manastira Ostroga, nije na terenu sa sigurnošću identifikovan. Nije isključeno ni to da je manastir nastao na ostacima grada.
Oko Ostroga je živelo pleme Pješivci, pa se ta oblast danas po njima i zove.
Kod Vuka u Rječniku javlja se kao gora između Hercegovine i Crne Gore.
Epski kontekst
Pominje se u mnogim pesmama (o pohodu Omer-paše Latasa na Crnu Goru, o boju na Grahovu, o pogibiji bega Mušovića, otmici Jele Batrićeve, o Luki Pustahiji i dr.) nikad kao grad – koji je u doba o kojem pesme pevaju uveliko morao biti u ruševinama - već kao manastir („stara građevina”) ili kao planina (Vuk IV, 10, 13, 47 ; Vuk VIII, 61, 73, 74 ; Vuk IX, 1, 6 ; SANU III, 14 ; SM 14, 118, 119). Pesma « Razrušenje manastira Tvrdoša » (Vuk VI, 48) peva o nastanku ostroškog manastira sredinom XVI v., a pesma Vuk VIII, 60 o boju pod Ostrogom 1843. Pesma SM 52 pominje u Ostrogu Josifa, ostroškog bana (odnosno arhimandrita) i vojvodu Jovana.
Sastoji se od Gornjeg i Donjeg manastira. Gornji manastir osnovao je 1665. sv. Vasilije Ostroški, mitropolit hercegovački, a crkvicu Časnog krsta je zatekao kad je došao u Ostrog. Njegove mošti počivaju u pećinskoj crkvi Vavedenja. Donji manastir se nalazi na zaravni ispod Gornjeg i ima crkvu sv. Trojice, podignutu 1820. na temeljima starije crkve.
Literatura
 | 1957 | Vego, Marko: Naselja bosanske srednjevjekovne države, Svjetlost, Sarajevo cobiss |
| 1959 | Шкриванић, Гавро А.: Именик географских назива средњовековне Зете, Титоград. [85] cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. [s.v. Grad] cobiss |
| 1997 | Hrvatski leksikon, I-II, Naklada Leksikon d.o.o., Zagreb 1997. [tom II] |
| 2002 | Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002 [tom 2] cobiss |