OSTROŽAC
Ostrožac, utvrđenje
Ostrožac, stari grad
Istorijski nazivi
Horosium
Etimologija
Deminutiv od ostrog, v. Ostrog. (A.L.)
Atribucija
- grad: Beširović’ od Ostrošca grada (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 37:9); SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 73, 74 - bez atribucije: Od Ostrošca Topal Mustaj bega (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 22:387); Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 35
Geografski položaj
43° 41’ N, 17° 49’ E
Mesto u BiH.
Istorijat
Stari grad u Bosni, na kosi iznad leve obale Une, 7 km južno od Cazina, kraj puta Bihać–Cazin. Prvi put je posvedočen 1286. kao grad knezova Babonića koji su ga držali neprekidno do 1552. Pominje se i 1330. u povelji kralja Karla Roberta. U Ostrošcu je bila opština i bratstvo sv. Katarine. Opština je imala svoj pečat sa grbom na kome su bili kula, mesec i zvezda (pomen 1403).
Pao je u turske ruke 1577. Od 1578. do 1592. u njemu je bilo sedište Ostrožačkog sandžaka. Severni deo grada potiče iz srednjeg veka, a južni su izgradili Turci oko 1700. Onaj prvi se zove „narodni”, a drugi „gospodski” grad.
Kod Vuka u Rječniku pominje se kao „grad niže Bišća”.
Epski kontekst
Pesme ga pominju u kontekstu uzimanja Bosanskog Novog (SANU III, 74) i boja kod Drežnika (SANU III, 73; Vuk VIII, 37). Sve pesme zapravo pevaju o istom nizu događaja u sklopu pohoda na Bosansku Gradišku i Bosanski Novi 1788, samo što SANU III, 74 pobedu kod Drežnika pripisuje feldmaršalu Laudonu, a Vuk VIII, 37 ogulinskim krajišnicima, što je znatno bliže istorijskom događaju. Vuk III, 35 pominje u Ostrošcu „dva Beširevića”, a KH I, 22 Topal Mustaj-bega.
Literatura
 | 1953 | Kreševljaković, Hamdija: Stari bosanski gradovi, Naše starine I, Sarajevo. cobiss |
| 1957 | Vego, Marko: Naselja bosanske srednjevjekovne države, Svjetlost, Sarajevo cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. [s.v. Grad] cobiss |
| 1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [289] cobiss |
| 2002 | Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002 [tom 2] cobiss |