EPSKI GRADOVI - leksikon

<   2 od 2    >

• ORID
• ORJA LUKA
• ORLOV
• ORLOVA LUKA
• ORLUJEVAC
• ORLJA LUKA
• ORŠAVA
• OSAT
• OSIJEK
• OSTROG
• OSTROGON
• OSTROVICA
• OSTROŽAC
• OSTRUG
• OSTRUŽNICA
• OSTRVICA
• OTOČAC
• OTOKA
• OZALJUĆE
• OZDRINIĆI
• OZIJA
• OZIN
• OZRINIĆI

• A
• B
• C
• Č
• Ć
• D
• Đ
• DŽ
• E
• F
• G
• H
• I
• J
• K
• L
• LJ
• M
• N
• NJ
• O
• P
• R
• S
• Š
• T
• U
• V
• Z
• Ž

ORADEA, Varad

Istorijski nazivi

Oradea Mare, Varadinum, Nagy-Varad, Grosswardain

Etimologija

Mađ. várad deminutiv od vár ‘tvrđava, grad’, prozvan Nagy ‘veliki’ prema mestu Kisvárda (Kiss 453b). Up. Varaždin. (A.L.)

Atribucija

• grad: Hoću ići ka Varadu gradu (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
  Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 38:46); MH IV,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
  I/4. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga četvrta, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1899. (MH IV) 44, 50
• bijeli grad: U Varadu, u bijelu gradu (MH IV,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
  I/4. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga četvrta, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1899. (MH IV) 44:219); EHMuslimanske narodne junačke pjesme, sakupio Esad Hadžiomerspahić, u Banjoj Luci, 1909. (EH) 5
• ukraj mora grad: Od Varada ukraj mora grada (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
  Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 38:37)
• bijeli: Otišli su bijelu Varadu (MH IV,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
  I/4. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga četvrta, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1899. (MH IV) 50:611)
• bili: Osmanbeže od Varada bila (MH IV,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
  I/4. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga četvrta, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1899. (MH IV) 46:31); MH IV,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
  I/4. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga četvrta, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1899. (MH IV) 50
• bez atribucije: Šenluk čini od Varada bane (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
  Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 38:39); MH IV,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
  I/4. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga četvrta, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1899. (MH IV) 44, 45, 46, 50; EHMuslimanske narodne junačke pjesme, sakupio Esad Hadžiomerspahić, u Banjoj Luci, 1909. (EH) 5

Geografski položaj

47° 04' N, 21° 55' E    
Grad u Rumuniji.

Istorijat

Glavno mesto pokrajine Bihor i u njemu sedište i katoličkog i grčko-pravoslavnog episkopa. I grad i istoimenu dijecezu je 1093. osnovao mađarski kralj Ladislav (1077–1095) koji je ujedno i prvi mađarski kralj čiji su posmrtni ostaci sahranjeni u varadskoj katedrali. Varad se često i naziva gradom sv. Ladislava, kanonizovanog 1192. Mesto se prvi put pominje 1113, a pod imenom Oradea 1241, tokom mongolske invazije. Tvrđava je tada prvi put razorena, ali je pod dinastijom Anžujaca u XIV v. ponovo uznapredovala. U istom veku osvojili su je Turci za čijeg se doba zvala Varad. Habzburgovci su 1692. isterali Turke iz Varada.
Kod Vuka u Rječniku: veliki Varad, tvrđava u Mađarskoj.

Epski kontekst

Iz muslimanskih pesama se ne vidi tačno na koji se Varad misli. Mogao bi biti Arad, Veliki Varad (tj. Oradea), (Petro)Varadin, ili stari grad Varad čije su razvaline u Sremu nedaleko od Erduta. Osim toga, u Vuk III, 38 pominje se Varad ukraj mora grad što ne odgovara stvarnosti: nijedan Varad nije na moru, a ovaj o kome ta pesma zaista peva jeste nekadašnji Veliki Varad – današnji grad Oradea u Rumuniji.

Literatura

1969

Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  [s.v. Варад]  cobiss

1970

Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980.  cobiss

1975

Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975.  [1:102]