OGORJE (Donje i Gornje)
Ogorje
Ogorje gornje
Etimologija
*Ob gor ьje ‘mesto opkoljeno brdima’. (A.L.)
Atribucija
- viš Kotara ravna: U Ogorje viš Kotara ravna (KH II,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga II, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH II) 64:115)
Geografski položaj
Donje :43° 44’ N, 16° 26’ E Gornje : 43° 45’ N, 16° 28’ E
Selo u Dalmatinskoj Zagori, na južnim padinama Svilaje Naselja u Hrvatskoj, u opštini Muć (staro ime Zmina) koja se nalazi u srednjem delu Dalmatinske Zagore (zaleđe Splita i Solina).
Istorijat
Toponim Zmina prvi put se spominje (kao utvrđenje) u ispravi kralja Zvonimira od 16. aprila 1078. Prema pisanju vizantijskog cara Konstantina VII Porfirogenita, stara hrvatska država sastojala se od jedanaest županija čija su središta bila stara gradinska utvrđenja. Neke prostranije županije imale su više takvih uporišta, a jedno od njih bila je i Zmina. Postojanje Zmine kao zasebne celine moglo bi se pretpostaviti i dvesta godina ranije, u doba Branimira, ako se kao orijentir uzme podizanje crkve sv. Petra 888. u današnjem Muću Gornjem.
Razvoj ovog područja bio je prekinut dolaskom Turaka. Nakon pada tvrđave Neorić 1538, Zmina je ostala pod Turcima sledećih 150 godina. Nova turska vlast ubrzo je preduzela korake kako bi naselila polupustu Zminu. Verovatno je manji deo starosedelaca ostao, ali su pridošlice ipak prevagnule. Oni su doneli i novo ime Muć koje se prvi put javlja u popisu Bosanskog sandžaka 1528. Početkom XVIII v. stanovništvo prestaje da koristi naziv Zmina, a ostaje samo Muć.
Epski kontekst
U pesmi se Ogorje pominje „viš Kotara ravna”, što ne odgovara sasvim njegovom stvarnom položaju, ali ovo je ionako jedna od onih pesama u kojima se i Kotar(i) javlja(ju) kao grad.
Literatura
 | 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. [s.vv. Огорје, Сутина] cobiss |