KUPINOVO
Kupinovo 1930-tih
Detalj iz etno-parka Kupinovo
Istorijski nazivi
Chupenich, Kelpen, Kulpen, Kölpén, Kupinik, Kupinij
Etimologija
Mađ. oblik imena Kulpen potvrđen u XIV–XV v. ukazuje na slov. *Kъlpinъ od *kъlpъ > s. h. kûp ‘labud’, up. u Poljskoj hidronime Kiełpin, Kiełpina, Kiełpino, srpski oblici iz XV v. Kupinnyj, Kupinikь naslonili su se po izvršenom prelazu vokalskog l u u na reč kupina (up. Лома 1997, 17).
Atribucija
- grad: Treću piše gradu Kupinovu (ER 59:55)
- lijepi grad: Od lijepa grada Kupinova (ER 59:123)
- šer: Dok otide šeru Kupinovu (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 92:33) - mjesto: Idi, slugo, mjestu Kupinovu (SANU II,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке најстарије, књига друга, Београд, 1974. (SANU II) 87:197) - mesto: I otide mestu Kupinovu (SANU II,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке најстарије, књига друга, Београд, 1974. (SANU II) 88:31) - lijepo mjesto: Lijepome mjestu Kupinovu (ER 59:4)
- slavno mesto: Do slavnoga mesta Kupinova (SANU II,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке најстарије, књига друга, Београд, 1974. (SANU II) 88:9) - selo: I u njemu selo Kupinovo (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 43:63); Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 93; Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 6 - maleno selo: U malenu selu Kupinovu (Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 6:2) - lijepo selo: U lijepu selu Kupinovu (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 91:3) - slavno: Knjigu piši Kupinovu slavnom (SANU II,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке најстарије, књига друга, Београд, 1974. (SANU II) 79:31) - bez atribucije: U subotu Kupinovu dođe (SANU II,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке најстарије, књига друга, Београд, 1974. (SANU II) 88:35), Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 91
Geografski položaj
44° 42’ N, 20° 2’ E
Mesto u Srbiji.
Istorijat
Kupinovo, ili Kupinik, srednjovekovni grad na levoj obali Save, kod današnjeg sela Kupinova u južnom Sremu, 13 km s/z od Obrenovca. Кao Chupenich javlja se у XV v. na karti Balkanskog poluostrva Frančeska Roselija.
Ne zna se kad je podignut, a prvi put se pominje 1388. kao mađarski grad Kelpen. Kralj Sigismund ga je dao velikom čelniku Radiču Postupoviću (Oblačić Rade). Kasnije (od 1404) držali su ga despot Stefan Lazarević (1411), despot Đurađ Branković (1455. kada ga je u Kupinovu zarobio Silađi) i Vuk Grgurović (Zmaj Ognjeni Vuk) koji je naizmence stanovao u Slankamenu i Kupinovu. Turci su ga prvi put spalili 1462, kad i Sremsku Mitrovicu, ali su bili razbijeni kod Futoga uz pomoć srpskih kraljevskih šajkaša. Kralj Matija Korvin je 1486. dao Kupinovo Đurđu, starijem sinu despota Đurđa Brankovića. Tada se grad nalazio na jednom ostrvu u baruštinama oko Save. Bio je i u vlasti despota Ivaniša i Stefana Berislavića. Kao mesto koje je despot Jovan dao Krušedolu, pominje se 1496. U njemu je sedela despotica Angelina sa sinovima. Tu je 1521. stolovala despotica Jelena. Iste godine su ga razorili Turci.
Kod Vuka u Rječniku: „u Srijemu na Savi selo sa zidinama”.
Epski kontekst
Pominje se kao grad Zmaj-despota Vuka (Vuk II, 43, 93; Vuk VI, 6; SANU II, 79), i u kontekstu smrti despota Jovana (Vuk II, 91, 92; SANU II, 87, 88, 89).
Stari srednjovekovni manastir Obed nalazio se na rečnom ostrvu na Savi kod sela Kupinova. Angelina Branković, koja je tu došla 1486. sa moštima svog muža Stefana Brankovića, podigla je manastir sa sinovima Đorđem (u postriženju Maksim) i Jovanom. Bila je to najstarija crkva brvnara posvećena Blagovestima presvete Bogorodice.
Blizu utvrđenja starog grada Kupinika nalazi se crkvica posvećena sv. Luki. Podigao je despot Đorđe Branković sa sinovima Grgurom, Stefanom i Lazarom između 1455. i 1457. Tamo su 1486. položene mošti sv. despota Stefana Brankovića. U njoj se zamonašio vladika Maksim Branković, kasnije arhiepiskop. Ova crkvica je bila mostom povezana sa utvrđenim gradom zbog rečnih voda koje su plavile ostrvo.
Kod Kapera se 1853. pominje i Kulpin u Bačkoj, sedište porodice Stratimirović koja je u XVIII v. dala “jednog od najuticajnijih i najaktivnijih mitropolita karlovačkih Stefana Stratimirovića, koji je 1790-1836. zauzimao najviši položaj pravoslavne nepounijaćene crkve u Austriji”.*
Literatura
 | 1887 | Витковић, Гаврило: Прошлост, установа и споменици угарских краљевих Шајкаша, Гласник Српског ученог друштва 67. [87] |
| 1950 | Дероко, Александар: Средњевековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији, Београд. [158-159] cobiss |
| 1966 | Marković, Milica: Geografsko-istorijski imenik naselja Vojvodine, Novi Sad. [102] cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. [s.v. Grad] cobiss |
| 1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [224] cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [1:508] |
| 1991 | Томовић, Гордана: Територија Србије на картама до 1600. године, Србија и суседне земље на старим географским картама, Галерија Српске академије наука и уметности 70, 34-36 cobiss |
| 2005 | Капер, Сигфрид: Крстарења по јужнословенским крајевима, Превео, приредио и поговор написао Томислав Бекић, Нови Сад [први пут издато у Лајпцигу 1853]. [276*] cobiss |