KČEVO, Čevo

sl1

Čevo, prilaz od Resne

Etimologija

Nejasno, izvorno možda *Tčevo < *Tščevo, up. u Poljskoj Tczów < Tszczów, rus. tóščij ‘mršav, kržljav’ = s. h. tašt ‘isprazan’ < prasl. *tъščь. (A.L.)

Atribucija

Kčevo

Čevo

Geografski položaj

42° 32’ N, 18° 55’ E   
Mesto u Crnoj Gori. Nalazi se 30 km severno od Cetinja, na putu za Nikšić.

Istorijat

Godine 1767. stradalo je od kuge.
Takođe i pleme, polje i oblast u Ozrinićima. Ovaj predeo obuhvata polje Kčevo i njegovu širu okolinu na istoku i naročito na s/i, u podgorini planine Kopitnika.
U lokalnom govoru redovno se upotrebljava samo oblik Kčevo i za pleme i za polje. Za kraći oblik Čevo, koji beleži i Vuk u Rječniku, pretpostavlja se da je nastao radi lakšeg izgovora.

Epski kontekst

Kao vojvoda od „Čeva krvavoga” pominje se izvesni Draško Popović (Vuk IV, 9). Mesto se najčešće javlja u kontekstu borbi Crnogoraca protiv Turaka: na Trnjinama 1716. (SM 12, 13), na Krusima 1796. (SM 170), pod Nikšićem, verovatno 1805. (Vuk VIII, 46), u periodu 1852–1862. (pohod na Lukovo – Vuk VIII, 68, 69; na Kuče 1855. – Vuk IX, 10; pohod Omer-paše Latasa na Crnu Goru 1852/53. – Vuk VIII, 73; Vuk IX, 1; pohod Omer-paše Latasa na Grahovo 1858. – Vuk IX, 5) itd. Pominje se takođe i u kontekstu smrti Alaj-bega Čengića (Smail-aginog brata – Vuk IV, 8).

Još i: Čevo u Hrvatskoj, Varaždinska županija.

Literatura

book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  [s.v. Чево]  cobiss
book1973Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973.  [98]  cobiss