KRUŠEDOL, Krušedo
Istorijski nazivi
Krusedol-Szelo, Krusdolselo, Kruzendol
Etimologija
Izvorno *Krušev dol, pridev krušedolski, up. u Tamnavi Babina Luka : babolučki. (A.L.)
Atribucija
Krušedol
- grad: Drugu kulu gradu Krušedolu (SANU II,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке најстарије, књига друга, Београд, 1974. (SANU II) 88:202) - mesto: Onda idi mestu Krušedolu (SANU II,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке најстарије, књига друга, Београд, 1974. (SANU II) 88:21); SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 70 - mjesto: Ti udari mjestu Krušedolu (SANU II,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке најстарије, књига друга, Београд, 1974. (SANU II) 87:206); SANU II,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке најстарије, књига друга, Београд, 1974. (SANU II) 88; SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 70 - ubavo mesto: Do ubava mesta Krušedola (SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 71:28) - slavno mesto: Do slavnoga mesta Krušedola (SANU II,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке најстарије, књига друга, Београд, 1974. (SANU II) 87:224); SANU II,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке најстарије, књига друга, Београд, 1974. (SANU II) 88; SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 70 - lepo mjesto namastir: Lepo mjesto Krušedol namastir (SANU II,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке најстарије, књига друга, Београд, 1974. (SANU II)88:281) - bijeli manastir: Krušedolu b'jelu manastiru (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 91:9) - ravni namastir: Krušedola, ravnog namastira (SANU II,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке најстарије, књига друга, Београд, 1974. (SANU II)89:22) - slavni: Odneše ga Krušedolu slavnom (SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 71:118), Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 53 - divni: Ode pravo divnu Krušedolu (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 91:26) - bez atribucije: Pa su bili blizu Krušedola (SANU II,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке најстарије, књига друга, Београд, 1974. (SANU II) 89:21)
- bez atribucije: Na večeru stiže u Krušedo (SANU II,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке најстарије, књига друга, Београд, 1974. (SANU II) 56:130); SANU II,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке најстарије, књига друга, Београд, 1974. (SANU II) 89
Geografski položaj
45° 6’ N, 19° 56’ EMesto u Srbiji.
Istorijat
Selo i manastir u središnjem Sremu, s/i od Rume, u podnožju Fruške gore. Despot Jovan priložio je 1496. manastiru selo Krušedol i druga. Kod Vuka u Rječniku takođe se pominje kao „namastir” i selo pored njega.
Epski kontekst
Pesme ga pominju u kontekstu smrti despota Jovana (Vuk II, 91; SANU II, 87, 88, 89) i patrijarha Arsenija (SANU III, 70, 71). Izuzetno, u „Obreteniju glave kneza Lazara“ (Vuk II, 53) Krušedol se javlja kao jedna od mogućih destinacija za sahranu kneževog tela:
Il’ Opovu, ili Krušedolu,
Il’ će Jasku, ili Bešenovoj,
Il’ Rakovcu, ili Šišatovcu,
Il’ će Đivši ili Kuveždinu,
Da ili će u Maćedoniju
Ne će svetac zadužbini tuđoj,
Već on oće svojoj zadužbini,
A u svoju krasnu Ravanicu
Pod visokom pod Kučaj-planinom.
Što je Laza sagradio crkvu
Za života jošte za svojega,
Sagradio sebi zadužbinu
O svom lebu i o svome blagu
A bez suza bez sirotinjskije (74-87).
Il’ će Jasku, ili Bešenovoj,
Il’ Rakovcu, ili Šišatovcu,
Il’ će Đivši ili Kuveždinu,
Da ili će u Maćedoniju
Ne će svetac zadužbini tuđoj,
Već on oće svojoj zadužbini,
A u svoju krasnu Ravanicu
Pod visokom pod Kučaj-planinom.
Što je Laza sagradio crkvu
Za života jošte za svojega,
Sagradio sebi zadužbinu
O svom lebu i o svome blagu
A bez suza bez sirotinjskije (74-87).
Manastir Krušedol
Osnovan je početkom XVI v. kao zadužbina despota Đorđa Brankovića, potonjeg mitropolita Maksima. Njegova crkva posvećena je Blagoveštenju, a sagrađena je između 1509. i 1516. U Velikoj seobi 1690. manastirsko bratstvo je napustilo manastir i pridružilo se patrijarhu Arseniju Čarnojeviću. Monasi su se vratili sedam godina kasnije i započeli obnovu crkve i konaka oštećenih u turskoj najezdi.
Nedaleko od manastira Krušedola, u istoimenom selu, nalazi se crkva posvećena Sretenju. Nju je despotica Angelina Branković podigla između 1512. i 1516, posle povratka iz Vlaške, kao svoj ženski manastir. Mati Angelina je oko 1520. tu i sahranjena, u priprati, a potom preneta u manastir svoga sina. Danas je to parohijska crkva i metoh manastira Krušedola.
Osnovan je početkom XVI v. kao zadužbina despota Đorđa Brankovića, potonjeg mitropolita Maksima. Njegova crkva posvećena je Blagoveštenju, a sagrađena je između 1509. i 1516. U Velikoj seobi 1690. manastirsko bratstvo je napustilo manastir i pridružilo se patrijarhu Arseniju Čarnojeviću. Monasi su se vratili sedam godina kasnije i započeli obnovu crkve i konaka oštećenih u turskoj najezdi.
Nedaleko od manastira Krušedola, u istoimenom selu, nalazi se crkva posvećena Sretenju. Nju je despotica Angelina Branković podigla između 1512. i 1516, posle povratka iz Vlaške, kao svoj ženski manastir. Mati Angelina je oko 1520. tu i sahranjena, u priprati, a potom preneta u manastir svoga sina. Danas je to parohijska crkva i metoh manastira Krušedola.
Literatura
1966 | Marković, Milica: Geografsko-istorijski imenik naselja Vojvodine, Novi Sad. [100] cobiss |
1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. [1:497] cobiss |
2002 | Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002 [tom 2] cobiss |