KNJAŽEVAC, Gurgusovac

sl1

Knjaževac

sl1

Knjaževac (centar grada između dva svetska rata)

Istorijski nazivi

Timacum maius, Timočka Palanka

Etimologija

U lokalnom dijalektu gurgus je naziv za goluba grivnjaša. (A.L.)

Atribucija

Geografski položaj

Grad u Srbiji.

Istorijat

Podignut je na sastavku Svrljiškog i Trgoviškog Timoka. Antički Timacum maius bio je na mestu današnjeg sela Rgošte. Od 1454/5. (u turskom popisu Vidinskog sandžaka) javlja se kao Gurgusović. Turci su ga zvali i Timočka Palanka, a 1859, posle rušenja ozloglašenog zatvora Gurgusovačke kule (u pesmi: „Vrenčevića kule”), promenio je ime u Knjaževac, po naređenju knjaza Miloša. Za taj događaj vezana je sledeća anegdota: na povratku iz izgnanstva, putujući iz Bukurešta za Srbiju, knez Miloš 17. januara 1859. dođe u Gurgusovac i pravo ode na grob svog prijatelja, zlatiborskog serdara Jovana Mićića, koji je u Gurgusovačkoj kuli bio zatočen i umro 27. decembra 1844. „Došavši na grob, knez se zaplače i rekne: ‘Ej, Mićiću, Mićiću, moje desno krilo, zar bi takva sudbina zla da ostaviš svoje kosti ovde.’ Četrdeset sveća, vele, zapalio je knez na grobu Mićićevom. Tako tužan i neveseo posmatraše knez Gurgusovačku kulu u kojoj su trulili njegovi privrženici, ostavljajući kosti svoje u njoj, pa će najzad, onako skrušen i u ljutnji reći: ‘Gurgusovac, Gurgusovac. Po materi te tvojoj, no si Ugursusovac, ali od sada ćeš se zvati Knjaževac.”* Međutim, U Zborniku zakona i uredaba kneževine Srbije nema ukaza ili rešenja o promeni imena varošice Gurgusovac.
U Knjaževcu postoje i ruševine grada legendarnog cara Barana. Istočno od njih nalazi se crkvište nepoznate dedikacije.

Epski kontekst

Pesma „Spomen od boja na Kukutnici” (Vuk IV, 62) upravo i pominje Gurgusovac u kontekstu pogibije serdara Mićića u njegovom zatvoru na zlu glasu:

Hej nevjero, niđe te ne bilo!
Jer pogubi Mićića Jovana
U prokletoj Vrenčevića kuli
Kraj Timoka više Gurgusovca! (109–112).

Literatura

book1975Вукановић, Т. П.: Насеља у Србији у доба првог српског устанка 1804-1813. год., Врањски гласник XI, Врање, 1-171.  [144]
book1975Боянич-Лукач, Д.: Видин и Видинският санджак през 15-16- век,, Документи от архивите на Цариград и Анкара, под редакц. на Вера Мутафчиева и Михаила Стайнова, София.  cobiss
book1976Tabula Imperii Romani. Naissus, Dyrrhacion-Scupi-Serdica-Thessalonike, Slovenska akademija znanosti in umetnosti, Ljubljana 1976.  [125]  cobiss
book1985Симоновић, Ђорђе Р.: О именима неких насеља у Србији. Политички и друштвени аспекти (период од 1830 до 1941 године), Гласник Етнографског Музеја, Београд 49, 41-60.  [nap. 33*]
book1994Гавриловић, Јован: Речник географијско-статистични Србије, Београд.  [44]  cobiss