KNIĆ
Gružansko jezero, jezero Knić
Knić, selo
Etimologija
Posvedočeno u tur. popisima od 1476. Nejasno; možda deminutiv od prasl. dijal. *kъnь ‘panj’. (A.L.)
Atribucija
- selo veliko: A iz Knića sela velikoga (SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 48:19)
Geografski položaj
43° 55’ N, 20° 43’ E
Selo u Šumadiji kod Kragujevca (Srbija).
Istorijat
Opustelo je za vreme austrijske okupacije Srbije 1718–1739. jer su stanovnici u celini prebegli u Tursku. Uzrok su bile „velike dacije, nesrazmerne prema ekonomskoj moći zemlje, militarne egzekucije i surovost državnih organa”.* Kasnije je ponovo naseljeno jer se pominje u Kneževini Srbiji kao selo sa Primiritelnim sudom i školom.
Epski kontekst
Pominje se u kontekstu Vučićeve bune 1842. (vide ), kao veliko selo iz kojeg potiče „načalnik Steva”, jedan od pobunjenih ustavobranitelja. Pod tim imenom krije se vojvoda Stevan Petrović Knićanin (1807-1855) koji je, zbog podrške ustavobraniteljima, prognan iz Srbije 1840-1841. U revoluciji 1848/49. predvodio je srpske dobrovoljačke odrede u Vojvodini, kojom prilikom se istakao u bitkama za Pančevo i Vršac. Vojvodsku titulu je dobio u maju 1849, kada se vratio u Srbiju.