KLOBUK

sl1

Klobuk, mesto u Hercegovini

sl1

Stari grad Klobuk

Istorijski nazivi

Vrm

Etimologija

Metafora kape za utvrđenje na vrhu brda; klobuk je rana opšteslovenska pozajmica iz istog turskog izvora iz koga je docnija kalpak. Porfirogenit pominje oko 950. u „krštenoj Hrvatskoj” jedno drugo utvrđenje istoga imena Klabōka, koje nije sigurno ubicirano. (A.L.)

Atribucija

Geografski položaj

42° 42' N, 18° 31' E   
Grad u BiH.

Istorijat

Srednjovekovni grad i tvrđava u staroj Zeti (Hercegovina), 17,5 km istočno od Trebinja, podignut na teško pristupačnom zemljištu. Nekad se zvao Vrm, a kasnije se tako zvala i stara župa sa gradom Klobukom u oblasti Travunija ili Tribunija, danas Korjenić. Služio je za kontrolu puta Dubrovnik–Trebinje–Onogošt. Ruševine starog grada i danas se vide kod istoimenog mesta u Hercegovini.
Prvi put se spominje u XI v. za vreme zetskog kneza Vojislava. Od XII v. trebinjska oblast je u posedu Nemanjića. U doba raspada bosanske države župa Vrm sa Klobukom došla je u posed Pavla Radenovića 1395. U prvoj polovini XV v. (1431) Dubrovčani se žale da je Klobuk gnezdo razbojnika, te da bi ga trebalo ili srušiti, ili dati njima, Dubrovčanima. Od 1441. nalazi se u posedu Stefana Vukčića Kosače, a Turci ga privremeno osvajaju 1477, deset godina posle Trebinja. Crkvu koju su u gradu zatekli Turci nisu srušili već su je s vremenom pretvorili u džamiju, ali joj nikada nisu skinuli zvonik. To je bila jedina džamija – verovatno u čitavom Otomanskom carstvu – koja je vernike pozivala na molitvu zvonjavom zvona.
U Morejskom ratu 1684–1699, posle pada Novog i Risna u mletačke ruke, Klobuk je postao strateški važan kao najisturenija tačka Trebinjske Krajine prema Veneciji i Crnoj Gori. Mlečani su ga osvojili 1694, ali je Karlovačkim mirom 1699. vraćen Turcima. U XVIII v. gubi se ime župe Vrm, a za isto područje javlja se naziv Korjenići. Klobuk je popravljan i dodatno utvrđen 1713.
Poznata opsada Klobuka trajala je od 7. do 16. jula 1807. (Rusi, Crnogorci i Francuzi protiv Turaka). U prvoj polovini XIX v. Klobuk je bio važno utvrđenje prema Grahovu (i Crnoj Gori uopšte) jer je tu često dolazilo do sukoba. Posle Grahovske bitke Klobuk su opsedali Crnogorci i zbog toga je u gradu, sve do austrougarske okupacije (1878), stalno boravila manja vojna posada. Austrijska vojska potpuno ga je uništila 1878. Do tada je kontinuirano postojao osam vekova.

Epski kontekst

Pominje se u kontekstu sukoba pod Povijom 1838. (Vuk VIII, 61), boja pod Ostrogom 1843. (Vuk VIII, 60), gubitka Vranjine i Lesendra 1844. (Vuk VIII, 62), boja na Grahovcu 1858. (Vuk IX, 14, 15) itd.

U Imeniku Jugoslavije iz 1973. javlja se i jedan Klobuk kod Ljubuškog (BiH).

Literatura

book1909Дедијер, Јевто: Херцеговина, Српски етнографски зборник VI, 5.  [327-328]  cobiss
book1950Дероко, Александар: Средњевековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији, Београд.  [180]  cobiss
book1954Крешевљаковић, Хамдија & Капиџић, Хамдија: Стари херцеговачки градови, Наше старине II, Сарајево.  [18-19]  cobiss
book1957Vego, Marko: Naselja bosanske srednjevjekovne države, Svjetlost, Sarajevo  cobiss
book1959Шкриванић, Гавро А.: Именик географских назива средњовековне Зете, Титоград.  [68]  cobiss
book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  cobiss
book1970Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980.  cobiss
book1973Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973.  [200]  cobiss
book1979Evlija Čelebi: Putopis. Odlomci о jugoslovenskim zemljama, Sarajevo 1979.  [452 (nap. 2, 3)]  cobiss