KLJUČ
Etimologija
Od ključ ‘okuka reke’ ili ‘izvor čija voda vri, ključa’ (po poreklu različite reči, obe slovenskog porekla). (A.L.)
Atribucija
- bijeli Gatački: Od bijela Ključa Gatačkoga (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 53:38) - kameni: Kad stigoše Ključu kamenome (MH III,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III) 3:156) - carev: Pravo Ključu siđe carevome (MH III,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III) 4:193) - bez atribucije: I u Ključu konak učiniše (MH III,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III) 3:157); Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 56
Geografski položaj
Grad u BiH.Epski kontekst
1. Vukove pesme (Vuk VII, 56; VIII, 53) pevaju o Ključu Gatačkom, srednjovekovnom gradu u staroj Zeti, koji je kontrolisao put Dubrovnik–Gacko–Foča. Od njega danas postoje razvaline kod istoimenog sela.
U XV v. (1436) pominje se i podgrađe grada Ključa (Potključ). U XIV v. navodi se kao posed vojvode Sandalja Hranića, njegovog sinovca hercega Stefana Vukčića Kosače i hercegovih sinova. Turci su ga nakratko osvojili 1463. (i iste godine izgubili), a konačno nešto pre 1468. i uključili ga, sa još nekoliko gradova, u širu vojnu oblast zvanu Trebinjska Krajina. Sredinom XVI v. (1533) bio je dobrim delom u ruševinama.
Pesme ga pominju u kontekstu pohoda Živka Tomanovića i Crnogoraca na turske kule u Gackom (Vuk VIII, 53) i u kontekstu boja pod epskom Ozijom (Očakovom) 1788. (Vuk VII, 56).
2. U muslimanskim pesmama Matice hrvatske misli se na srednjovekovni grad na jednoj okomitoj steni uz levu obalu Sane, u Mrenskoj župi ili Banici (43° 56’ N, 18° 5’ E). Danas istoimeno mesto u Bosni u kojem postoje ruševine dva grada: srednjovekovnog i turskog, ali se ne zna kad je turski sagrađen. (Ovaj Ključ se javlja na obe priložene grafike.)
Prvi put se pominje 1322. i 1325. u vlasti feudalne porodice Stjepančića (Hrvatinića). Vukoslav, sin kneza Hrvatina, spominje se od 1315. do 1325. kao ključki knez. U Ključ se sklonio poslednji bosanski kralj Stefan Tomašević, posle pada Bobovca i Jajca u turske ruke 1463. Iste godine pao je i Ključ, čime je bosanska samostalna srednjovekovna država prestala da postoji.
Turska Ključka kapetanija, po dosadašnjim izvorima, osnovana je krajem XVII v. (a verovatno i ranije), i obuhvatala je gradove Ključ, Kamičak i Jezero. Sredinom XIX v. Ključ je kraće vreme bio u rukama Turaka Krajišnika – protivnika sultanovih reformi. Njihov otpor slomio je Omer paša Latas 1850. Austrijanci su ga osvojili 1878.
Pesme ga pominju u kontekstu sukoba Duralagić Mehe i Bišćanina bana (MH III, 3) i pohoda Hasan-paše Predojevića na Bihać 1592. (MH III, 4).
Literatura
1953 | Kreševljaković, Hamdija: Stari bosanski gradovi, Naše starine I, Sarajevo. cobiss |
1957 | Vego, Marko: Naselja bosanske srednjevjekovne države, Svjetlost, Sarajevo cobiss |
1959 | Шкриванић, Гавро А.: Именик географских назива средњовековне Зете, Титоград. [681:450; 2:338] cobiss |
1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. [s.v. Grad] cobiss |
1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. |