KAMENGRAD, Kamen, Kamenac
Kamengrad, stara gravira
Utvrđeni grad Kamengrad, današnji izgled
Etimologija
Prasl. *kamy, gen. kamene, pridevi *kamenьnъ i *kaměnъ. (A.L.)
Atribucija
- Kamen
- bijeli: [harači od] Arbanije do b’jela Kamena (MH II,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/2. Junačke pjesme, knjiga druga, uredio Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1897. (MH II) 48:58) - Kamenac
- bez atribucije: Od Kamenca maloga dizdara (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 36:42)
Geografski položaj
45° 46’ N, 18° 42’ E
Mesto u BiH.
Istorijat
Srednjovekovni utvrđeni grad u Bosni (župa Sana). Bio je u posedu hrvatskih knezova Blagajskih, a sagrađen je na kamenitom uzvišenju iznad današnjeg sela Donjeg Kamengrada kod Sanskog Mosta u zapadnoj Bosni. Sastojao se od Gornjeg grada (u tursko vreme zvanog Kaja „stena”) i Donjeg grada (Palanke) sa okruglom kulom. Ime Kamen prvi put se spominje 1346, a grad pod tim imenom (Kamengrad) u posedu knezova Babonića 1374, mada se pretpostavlja da je sagrađen znatno ranije.
Kada su ga Turci, za vlade sultana Fatiha Mehmeda II, osvojili 1463, još uvek je bio u sastavu ugarske države. U sultanovu čast u gradu je podignuta džamija Musalla. Nepuna dva veka Kamengrad je bio polazna baza i čvrst oslonac za turske prodore u Hrvatsku i Slavoniju. Padom Bihaća u turske ruke (1592), Kamengrad je izgubio dotadašnji vojni značaj. Toliko je bio zapušten, da se njegovi današnji ostaci ni po čemu ne razlikuju od ostataka gradova koji su propali još u XV v. Međutim, Evlija Čelebija, koji ovim krajevima prolazi u XVII v., zapisuje da se u Kamengradu liju topovska tanad i da u njemu postoje rudnici. To potvrđuje i Hadži Kalfa.
U XVI i XVII v. Kamengrad je bio sedište kadije i vojvode u varošici koja se razvila pod gradom (gde je danas selo Donji Kamengrad). Kamengradska turska kapetanija osnovana je u XVII v. Posle 1699. sedište kapetanije preneto je u Stari Majdan.
Epski kontekst
U Vukovoj pesmi (Vuk III, 36) pominje se dizdar od Kamenca (kao jedan od onih koji daju vojsku za turske pohode na hrišćane).
S obzirom na kontekst, lako je moguće da se u pesmi MH II, 48 ne radi ni o jednom od ovih mesta:
Od mojega b’jela Carigrada,
Armenije i Karamenije,
I od l’jepe zemlje Karavlaške,
Arbanije do b’jela Kamena,
To ćeš ope ti zagradit dvore (54–59)
jer bi tu Kamen (bijeli) bio neko pogranično mesto blizu Albanije. Indirektno, pomen belog Kamena asocira na «beli Mramor» (vide) na Kosovu.
U Imeniku Jugoslavije iz 1973. javlja se više mesta pod istim imenom: Kamen kod Glamoča, Čajniča, Goražda i Rogatice (BiH); Kamen kod Splita (Hrvatska); još i Kamenac kod Smederevske Palanke (Srbija).
Literatura
 | 1953 | Kreševljaković, Hamdija: Stari bosanski gradovi, Naše starine I, Sarajevo. cobiss |
| 1957 | Vego, Marko: Naselja bosanske srednjevjekovne države, Svjetlost, Sarajevo cobiss |
| 1959 | Kreševljaković, Hamdija: Kamengrad, Naše starine VI, Sarajevo, 21-34. |
| 1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. cobiss |
| 1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [193] cobiss |