KAIRO, Kair
Istorijski nazivi
Al-Qāhirah
Etimologija
Od ar. al Qāhir ‘pobednik, planeta Mars’ (Kiss 308a). (A.L.)
Atribucija
- bez atribucije: Žež’ na Kair stotinu topovah (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 55:453)
Geografski položaj
30° 03’ N, 31° 15’ EGlavni grad Egipta.
Istorijat
Leži na obalama Nila, nekoliko kilometara uzvodno od delte, i na rečnim ostrvima. Nešto južnije od današnjeg Kaira, nekada je stajao staroegipatski grad Memfis.
Kairo se razvio na raskršću karavanskih puteva koji su spajali severnu Afriku sa Azijom. U neposrednoj blizini današnjeg Kaira nalazilo se u IV v. pre n.e. staro egipatsko naselje Pi-Hapi-n-On (arapski Bābālyūn), koje je u VII v. uključeno u grad Al Fustat, nastao od logora arabljanske vojske koja je osvajala zemlju. Od VII do X v. Arabljani su podigli 4 nova naselja. Jedno od njih je nazvano Al Kahira, što znači: „pobednik” (to se odnosilo na planetu Mars – Kahir – koja je dominirala nebom kada je postavljan kamen temeljac). Postaje prestonica kalifata Fatimida 973, netom pošto ju je Džavar al Rumi opasao zidom. Dva veka kasnije Saladin je Al Kahiru spojio sa Fustatom.
Krstaši su bezuspešno napadali Kairo 1176. Od 1249. je bio pod Mamelucima, a od 1517. pod Turcima. Napoleon ga je osvojio 1798, a od 1802. ponovo je u vlasti Turaka kao glavni grad autonomnog Egipta. Formalno ga, sa čitavim Egiptom, drže Turci do 1914.
Epski kontekst
Ovde se pominje u kontekstu rusko-turskog sukoba iz 1828. Samo u ovoj pesmi se javlja ime Kair(o); u ostalim pesmama pominje se Misir (vide ), negde i izričito kao grad.
Literatura
1954 | Encyclopedie de l'islam, Nouvelle edition, Paris — Leiden, Tome I-VI, 1954-1991 |
1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. cobiss |