EDESA, Voden
Istorijski nazivi
Aegae, Edessa, Vodena
Etimologija
Stsrp. Vodnь, slov. pridev vodьnъ od voda, up. u srednjem rodu planinu Vodno iznad Skoplja. Možda prevod antičkog imena grada Édes(s)a, koje se dovodi u vezu sa frigijskom rečju bédy (védy) ‘voda’. (A.L.)
Atribucija
- bez atribucije: Od Vodena i od Tepelena (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 170:241)
Geografski položaj
40° 48' N, 22° 2' E
Mesto u Grčkoj. Glavni grad okruga Pela na severu zemlje.
Istorijat
Antička prestonica makedonskih vladara pre nego što je Filip II (IV v. pre n.e.) preneo presto u Pelu, a potom mesto na kome su se sahranjivali kraljevi. Pod Turcima, mesto u evropskoj Turskoj. Smešten je na izvoru reke Bistrice (Edeseos), na putu Bitolj–Solun.
Despot Toma Preljubović i njegova supruga Marija Paleologina podigli su 1366–1367. u Vodenu svoju zadužbinu (crkvu presvete Bogorodice Gavaliotese), a 1375. priložili su je manastiru Lavri na Svetoj gori, uz bogat inventar knjiga, ikona i drugih bogoslužbenih predmeta.
Pesma ga pominje u kontekstu boja na Krusima 1796, kao jedno od mesta (uglavnom albanskih) iz kojih su bili turski prvaci poginuli u ovoj bici.
Literatura
 | 2002 | Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002 [1 s.v.] cobiss |